U trenutku kada jedno hapšenje sustiže drugo, Apelacioni sud u Beogradu pod čijom je kapom 2,7 miliona stanovnika, dobio je novog vršioca funkcije predsednika - sudiju Duška Milenkovića.
U intervjuu za "Večernje novosti" Milenković najavljuje da će taj sud uskoro doneti i drugostepenu odluku u aferi "Pancir" sa okrivljenim nekadašnjim ministrom odbrane Prvoslavom Davinićem, zatim u slučaju smrti francuskog navijača Brisa Tatona, "duvanske mafije" i ostalima.
"Cilj mi je da pravdu približim svim građanima, da je učinim što dostupnijom i da ona bude jednaka za sve", kaže Milenković.
On je izjavio i da je beogradski Apelacioni sud opterećeniji od ostala tri apelaciona suda.
"Trenutno, prosečan broj predmeta u radu po sudiji ovog suda je 195, a pre godinu dana imali su po 166 predmeta. Prosečan mesečni priliv predmeta po sudiji u prva tri meseca ove godine je bio 40,63 predmeta, što je 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Osim toga, ovaj sud, za razliku od ostalih, ima drugostepenu nadležnost na teritoriji cele Srbije za krivične predmete iz organizovanog kriminala, ratnih zločina i najvećeg broja krivičnih dela iz oblasti visokohetnološkog kriminala", objašnjava predsednik Apelacionog suda.
On je najavio da će uskoro biti donete presude u nekoliko predmeta koji su privukli veliku pažnju javnosti:
"Presude slede u postupcima po žalbama koji se vode protiv okrivljenih lekara klinike "Decedra", predmetu poznatom u javnosti kao "pljačka veka". Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, nakon ukidanja odluke ovog suda od strane Vrhovnog kasacionog suda, ponovo se vodi postupak protiv Mihalja Kertesa", rekao je Milenković.
Predsednik Apelacionog suda kaže da su optužbe da je ovaj sud "blag" i da "lako obara presude kriminalcima" ishitrene.
"Kada je reč o predmetima koji su medijski dosta ispraćeni, javnost se više upoznavala sa tim postupcima pred prvostepenim sudovima, nego u postupcima koji su vođeni pred ovim sudom, a u kojima nije otvoren pretres.
S druge strane, u određenom broju medijski atraktivnih predmeta, kao što su postupci protiv Uroša Mišića ili Andrije Draškovića, otvarani su pretresi, ali su mediji bili znatno manje zastupljeni nego pred prvostepenim, Višim sudom.
Ja sam u slučaju Andrije Draškovića bio i sudija izvestilac i predsednik veća, a samim tim i svedok znatno manjeg broja novinara u sudnici. Tako je u javnosti stvorena slika da je Apelacioni sud u nekim slučajevima bio "blag" i da nije izrekao "adekvatnu" kaznu. Naglasio bih da su pravni stavovi i kaznena politika ovog suda u navedenim predmetima u skladu sa sudskom praksom.
On je objasnio i zašto najčešće Apelacioni sud "obara" presude.
"Do najčešćeg ukidanja presuda u krivičnoj materiji dolazilo je zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, i to zato što su razlozi o odlučnim činjenicama bili nejasni ili uopšte nisu dati, a neretko su i izreke prvostepenih presuda nerazumljive i u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta, kao i zbog nepotpunog ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.
Gotovo su istovetni razlozi i za ukidanje odluka u građanskoj materiji. Prvostepeni sudovi, posle ukidanja, najčešće postupaju po našim nalozima, a broj otvorenih pretresa u krivičnoj materiji zbog nepostupanja po nalozima ovog suda u prva tri meseca ove godine je bio 57."
Milenković je za "Novosti" objasnio i kako se događa da jedan sud donese presudu o nekom slučaju, a da drugi donese o sličnom takvom slučaju potpuno suprotnu presudu, a postoji i razlika u visini kazni za ista ili slična dela.
"Rezultat sastanaka sva četiri apelaciona suda je i usvajanje jedinstvene nomenklature na osnovu koje se sve odluke ovih sudova razvrstavaju na jedinstven način. Mislim da na daljem unapređenju saradnje apelacionih sudova u oblasti sudske prakse presudnu ulogu treba da ima VKS, a što je naglašeno i u samom predlogu Nacionalne strategije reforme pravosuđa."
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
U intervjuu za "Večernje novosti" Milenković najavljuje da će taj sud uskoro doneti i drugostepenu odluku u aferi "Pancir" sa okrivljenim nekadašnjim ministrom odbrane Prvoslavom Davinićem, zatim u slučaju smrti francuskog navijača Brisa Tatona, "duvanske mafije" i ostalima.
"Cilj mi je da pravdu približim svim građanima, da je učinim što dostupnijom i da ona bude jednaka za sve", kaže Milenković.
On je izjavio i da je beogradski Apelacioni sud opterećeniji od ostala tri apelaciona suda.
"Trenutno, prosečan broj predmeta u radu po sudiji ovog suda je 195, a pre godinu dana imali su po 166 predmeta. Prosečan mesečni priliv predmeta po sudiji u prva tri meseca ove godine je bio 40,63 predmeta, što je 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Osim toga, ovaj sud, za razliku od ostalih, ima drugostepenu nadležnost na teritoriji cele Srbije za krivične predmete iz organizovanog kriminala, ratnih zločina i najvećeg broja krivičnih dela iz oblasti visokohetnološkog kriminala", objašnjava predsednik Apelacionog suda.
On je najavio da će uskoro biti donete presude u nekoliko predmeta koji su privukli veliku pažnju javnosti:
"Presude slede u postupcima po žalbama koji se vode protiv okrivljenih lekara klinike "Decedra", predmetu poznatom u javnosti kao "pljačka veka". Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, nakon ukidanja odluke ovog suda od strane Vrhovnog kasacionog suda, ponovo se vodi postupak protiv Mihalja Kertesa", rekao je Milenković.
Predsednik Apelacionog suda kaže da su optužbe da je ovaj sud "blag" i da "lako obara presude kriminalcima" ishitrene.
"Kada je reč o predmetima koji su medijski dosta ispraćeni, javnost se više upoznavala sa tim postupcima pred prvostepenim sudovima, nego u postupcima koji su vođeni pred ovim sudom, a u kojima nije otvoren pretres.
S druge strane, u određenom broju medijski atraktivnih predmeta, kao što su postupci protiv Uroša Mišića ili Andrije Draškovića, otvarani su pretresi, ali su mediji bili znatno manje zastupljeni nego pred prvostepenim, Višim sudom.
Ja sam u slučaju Andrije Draškovića bio i sudija izvestilac i predsednik veća, a samim tim i svedok znatno manjeg broja novinara u sudnici. Tako je u javnosti stvorena slika da je Apelacioni sud u nekim slučajevima bio "blag" i da nije izrekao "adekvatnu" kaznu. Naglasio bih da su pravni stavovi i kaznena politika ovog suda u navedenim predmetima u skladu sa sudskom praksom.
On je objasnio i zašto najčešće Apelacioni sud "obara" presude.
"Do najčešćeg ukidanja presuda u krivičnoj materiji dolazilo je zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, i to zato što su razlozi o odlučnim činjenicama bili nejasni ili uopšte nisu dati, a neretko su i izreke prvostepenih presuda nerazumljive i u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta, kao i zbog nepotpunog ili pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.
Gotovo su istovetni razlozi i za ukidanje odluka u građanskoj materiji. Prvostepeni sudovi, posle ukidanja, najčešće postupaju po našim nalozima, a broj otvorenih pretresa u krivičnoj materiji zbog nepostupanja po nalozima ovog suda u prva tri meseca ove godine je bio 57."
Milenković je za "Novosti" objasnio i kako se događa da jedan sud donese presudu o nekom slučaju, a da drugi donese o sličnom takvom slučaju potpuno suprotnu presudu, a postoji i razlika u visini kazni za ista ili slična dela.
"Rezultat sastanaka sva četiri apelaciona suda je i usvajanje jedinstvene nomenklature na osnovu koje se sve odluke ovih sudova razvrstavaju na jedinstven način. Mislim da na daljem unapređenju saradnje apelacionih sudova u oblasti sudske prakse presudnu ulogu treba da ima VKS, a što je naglašeno i u samom predlogu Nacionalne strategije reforme pravosuđa."
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru