Za manje od mesec dana tužilac će u Srbiji postati "sve i svja"", jer 1. oktobra naše pravosuđe i zvanično prelazi na javnotužilačku istragu. Umesto istražnih sudija, glavnu reč vodiće strane u postupku - tužioci i advokati, dok će sudija biti pasivan, pišu "Novosti".

Mišljenja stručnjaka su i dalje su podeljena a najviše primedaba ima na pojedine odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koje su suprotne Ustavu.

Nije predviđena žalba na odluku tužioca za pokretanje istrage, što je direktno suprotno Ustavu. Zatim, za izvođenje dokaza biće zadužene stranke, a sudija će biti pasivan. Pošto okrivljeni često sebi ne može da priušti nikakvog advokata, a kamoli dobrog, on će u startu biti neravnopravan. To znači da šanse pred sudom imaju samo narko-dileri i tajkuni"m upozorava prof. Milan Škulić, koji se zalaže za uvođenje ovog načina istrage, ali i za menjanje Zakona o krivičnom postupku (ZKP).

Škulić dodaje i da se ukida dužnost suda da utvrdi istinu u krivičnom predmetu, već će presuda zavisiti od toga koliko je tužilac, odnosno advokat, umešan. Ima i niz nelogičnih rešenja, a vrhunac je, kaže, paralelna istraga, koja dozvoljava odbrani da prikuplja dokaze, razgovara sa svedocima, ulazi u stanove ako ih stanari puste. Oni su, međutim, dužni da o rezultatima obaveste tužilaštvo, pa ispada da su njegovi saradnici, a ne saradnici svojih klijenata. I ovo rešenje odgovara bogatima, koji će plaćati privatne detektive.

Škulić upozorava da bi Tužilaštvo, ako hoćemo nepristrasnu istragu, moralo da dobije veći stepen samostalnosti, a ono je sad tradicionalno organizovano, na skoro poluvojni način, sa strogom hijerarhijom. Na vrhu je republički javni tužilac, koja će, formalno posmatrano, od oktobra rukovoditi svim istragama. To je nepraktično, ali, kako kaže, može da bude i opasno, jer će velika moć biti koncentrisana u jednoj figuri, na koju je lakše uticati.

Postavlja se pitanje i koliko je Tužilaštvo spremno, odnosno da li je postojeći broj tužilaca i njihovih zamenika dovoljan.

Primedbe imaju i advokati. Tako, predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević konstatuje da tužilaštva nemaju ni dovoljno novca, ni prostora, ni kadrova. Isto se odnosi i na sudove:

Postoji i rizik da troškovi budu veći zbog samog karaktera postupka (veći broj veštačenja, nagrada i nužni izdaci za stručne savetnike, veći broj lica ima pravo na obaveznu odbranu). Zato Ilić smatra da bi trebalo još jednom razmisliti o tome kako da se otklone nedostaci u ZKP, ako je prekasno da se odloži njegova primena.

"ZKP-om su predviđeni audio-zapisi i saslušanja. Baš me zanima koji sud u unutrašnjosti ima takve mogućnosti?! Ni presude više neće biti u ime naroda, jer se ukida porota, a sudije će morati da promene mentalni sklop i shvate da oni više nisu glavni u postupku. Čekaju nas porođajne muke", smatra advokat Đorđević.

Dileme, čini se, jedino nema vlast. Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan je, kaže, veliki optimista, iako je svaki početak težak. Posebno kada su u pitanju finansijske istrage, jer tužioci ne moraju da budu finansijski eksperti.

"Oni će stalno biti pod budnim okom odbrane, koja će biti njihov najbolji korektiv. Ako se ispostavi da je neki tužilac zlonameran, tu je uvek disciplinska odgovornost. Njihov rad pomno će se pratiti", zaključuje Cvijan za "Novosti".