Studenti ETF uče u kabinetima na opremi pristigloj posle Prvog svetskog rata, a dekan tvrdi da je tako bolje, nego da uče na modernijim aparatima?!
Kada se pomene Elektrotehnički fakultet, sve asocijacije su pozitivne – priznat u svetu, poštovan u zemlji, fakultet čija diploma nesporno ima određenu težinu i čiji su studenti svuda traženi i dobro plaćeni.
Upravo zato nas je zaprepastilo kada smo tokom nedavno obeleženih Dana evropske baštine imali priliku da zavirimo u kabinete ETF-a i uverimo se da su neki od njih pravi mali muzeji sa mašinama starim između 70 i sto godina.
Kabineti 17, 19 i 78 opremljeni su uz pomoć reparacija koje je Srbija dobila posle Prvog svetskog rata od Nemačke, tačnije od "Simensa" i jedino što je u njima od tada menjano je boja zidova.
Još više čudi činjenica da se ovi kabineti i mašine i dalje koriste, jer u njima vežbe izvode budući inženjeri energetike iz predmeta Električna merenja.
"Moj prvi utisak je bio – ma gde sam ja ovo došao?! Međutim, ubrzo sam skapirao da sve što Nemac napravi mora da traje i da većina tih uređaja, prekidača, rastavljača i dan danas radi. Priznajem, gomila kablova koje je potrebno povezati nije baš laka stvar, ali znao sam da ću s tim imati posla čim sam upisao faks", objašnjava svoje iskustvo u kabinetu jedan nedavno diplomirani ETF-ovac.
Pitali smo dekana Elektrotehničkog fakulteta, profesora dr Branka Kovačevića, zašto studenti i dalje rade u tim kabinetima i da li postoji mogućnost da se oni renoviraju.
"Nema potrebe za renoviranjem, iako je ta tehnologija odavno zastarela, jer se na mašinama može videti kako je tekla istorija nauke. Mislim da ni sam 'Simens' nema te mašine. Nedavno su nam svraćali direktori te kompanije i bili su fascinirani činjenicom da sve to i dalje radi", hvali nam se dekan Kovačević.
Dekan kao prednost ovih muzejskih primeraka od kojih pojedini zauzimaju i po pola prostorije ističe njihovu veličinu, tvrdeći da je na njima lakše studentima pokazati određene procese.
"Profesori vole na tim mašinama da predaju i da demonstriraju fizičke principe, jer se tu sve vidi, za razliku od današnjih uređaja koji su toliko mali da mogu da stanu u džep, ovde deca prosto vide šta se dešava u mašinama", objašnjava Kovačević.
Profesor Dragutin Salomon jedan je od onih koji su imali prilike da u ovim kabinetima studiraju, polažu ispite, ali i da danas, nakon više decenija, u tim istim kabinetima predaju deci ono što su i sami tu naučili.
"U vreme kad je bila kriza sa grejanjem, nama su ovi regulacioni otpornici služili kao grejalice, nije to malo, četiri kilovata", priseća se profesor Salomon.
Sa druge strane, naš nedavno svršeni diplomac ETF-a ceni znanje koje je stekao na njemu, ali se istovremeno nada da će njegove buduće kolege imati bolje uslove za studiranje.
"Problem je što je to znanje samo delimično primenljivo, neke stvari su tehnološki potpuno prevaziđene, iako je sam proces možda ostao isti. Naravno da bih voleo da sam radio na novim aparatima i da sam sticao znanja iz najsavremenijih tehnologija, ali mislim da ni ovako nisam loše prošao", zaključio je ovaj diplomirani inženjer energetike.
Ovi mladi, pametni i skromni ljudi ne zaostaju po znanju za stručnjacima iz bilo kog dela sveta, ali bi bilo fer da ne zaostaju ni po uslovima studiranja, jer to svakako zaslužuju.
Kako kabineti izgledaju, pogledajte u našem video prilogu.
