Objava rata Srbiji stigla je redovnom poštom, napisana je na tada službenom francuskom jeziku, a potom je predata Nikoli Pašiću u niškoj kafani "Evropa".

"Taj dokument, to parče papira, ako hoćete da se metaforično izrazim, posle kojeg je usledila jedna od najvećih tragedija u istoriji čovečanstva po broju ljudskih žrtava i po materijalnim razaranjima, čuva se u Arhivu Srbije. Sadržaj tog telegrama zapravo govori o danu kada je svet uveden u veliku nesreću", objašnjava direktor Arhiva, profesor Miroslav Perišić.

Arhiv Srbije postoji 115 godina. Uprkos sudbini mnoge arhivske građe koja je tokom ratova nestajala, ova ustanova se svrstava u referentni arhivski centar svetskih okvira, zahvaljujući jedinstvenim dokumentima koje čuva u svojim depoima.

Osim telegrama objave rata, Arhiv Srbije čuva arhivsku građu vezanu za kneževu kancelariju, Državni savet, Narodnu skupštinu, sva ministarstva i diplomatska predstavništva u inostranstvu.

Istoričar Aleksandar Marković napominje da se u Arhivu čuva i Dečanska povelja cara Stefana Dečanskog iz 1330. godine, o osnivanju manastira Dečani.

"Zatim, tu je i Sretenjski ustav Kneževine Srbije iz 1835. godine. Ovde se čuva obilje građe važne za istoriju moderne srpske države, od 1804. pa do današnjih dana", kaže Marković.

U narednu godinu dana, Arhiv Srbije će svakog meseca u holu Doma Narodne skupštine izlagati obilje dokumenata iz svoje arhivske građe. U prvoj postavci biće predstavljen izbor dokumenata iz istorije moderne srpske državnosti, objavio je RTS.