Li Xuxing (27) iz primorskog kineskog grada Quingdao otputovao je desetak hiljada kilometara daleko od porodice da bi studente u Nišu podučavao kineskom jeziku i kulturi.
Sa mnogo strpljenja, kreativnosti i velikim zalaganjem, svoje đake na prvim časovima pokušava da ohrabri i ubedi da učenje jezika čija "azbuka" ima više hiljada znakova i nije tako teško.
"Prvi čas je važan jer tada studenti da shvate da ništa nije nemoguće naučiti ako se jako želi. Koliko je njima teško da savladaju kineski, toliko je meni problematično učenje srpskog i tako mnogo padeža", kaže Li.
Zatim učenicima predstavlja sličnosti između srpskog i kineskog jezika koje pronalazi u izgovoru glasova, a kako reči treba da zvuče na srpskom na tabli piše na ćirilici.
"Predajem kineski i istovremeno od studenata učim srpski. Da bismo bili što više motivisani, započeli smo takmičenje, da vidimo ko će brže i više napredovati", priča Li.
Lijev zadatak nije da Nišlije samo nauči jeziku, već i da ih upozna sa kineskom kulturom i tradicijom. Zato je pre dolaska morao da pripremi polaganje čak 14 ispita i tada dokaže da između ostalog poznaje i kung-fu i tai-či.
Kada studenti nauče rečenice za upoznavanje, da pitaju za ime i kažu odakle dolaze, Li im govori o tome šta mogu da očekuju kada posete osobu iz Kine.
"Na primer, i kod nas je pristojno doneti nekome poklon, ali to ne bi trebalo da bude ručni sat, jer kineska reč za sat ima isti oblik kao i reč za smrt, pa to dobija negativnu konotaciju.
Takođe, preporučujem svima da ne pojedu baš sve iz tanjira, jer će Kinezi, iz želje da pokažu gostoprimstvo slično Srbima, sami sipati hranu gostu u tanjir, terati ga da proba sva jela, ali i da pije", objašnjava Li.
Studenti Univerziteta u Nišu, koji od Lija i njegove koleginice Zhao Ying Ying u Studentskom kulturnom centru uče kineski, saznali su i da Kinezi ne gledaju jedni druge u oči kada nazdravljaju uz piće, već da je tada sva pažnja usmerena ka čaši.
"Ako želite da pokažete poštovanje prema osobi sa kojom nazdravljate, kada izgovarate: "Živeli!" svoju čašu treba da spustite niže od tuđe. To kod nas obavezno urade mlađi prema starijim", priča Li.
Kada su Liju na studijama za kineski jezik i književnost ponudili da kao nastavnik dođe u Srbiju, prvo je to olako odbio sa odgovorom da "ne bi išao u južnu Afriku".
"Mislim da sam vašu zemlju pomešao sa Somalijom. Kada su mi objasnili da je reč o Evropi, počeo sam ozbiljno da razmišljam o dolasku", prepričava Li.
Prvo je pitao roditelje šta misle o tome, a oni su pomislili da se možda još ratuje. Međutim, na internetu su proverili da je u Srbiji bezbedno i dobio je njihovu dozvolu. Dok je "guglao", Li je saznao da je iz Srbije Novak Đoković, zbog čega su mu i prijatelji poručili da treba da krene na put.
Međutim, nije bilo lako da u to ubedi i svoju baku koja ima 72 godine.
"Ona mi je rekla da ne idem tako daleko od porodice, da treba svi da ostanemo zajedno. Ali sam joj rekao da je to država iz koje nam je došao Valter iz njenog omiljenog jugoslovenskog partizanskog filma, i ona je odmah viknula: "Može!" ,priča ovaj mladić.
Koliko je zavoleo Niš, jug i Srbiju pokazuje svakodnevno. Posećuje festivale, odlazi na izlete, sa planinarima je osvojio i Trem, išao na leskovačku Roštiljijadu...
Već naredne godine vraća se nazad u Quingdao, ali obećava da će ubuduće redovno posećivati prijatelje koje je ovde stekao, pišu "Južne vesti".
