Alkoholizam je neinfektivna epidemija 21. veka i predstavlja ozbiljnu bolest, a ne samo lošu naviku. Po oboljevanju i smrtnosti je na visokom trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Više od 70 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji konzumira alkohol, uz povremena opijanja i upravo iz te kategorije se kasnije regrutuju zavisnici, njih 10 do 15 odsto.

Dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, naglašava da je alkoholizam globalni problem, a da je najveći broj njegovih uživalaca upravo iz Evrope.

"U Evropi, Srbija se nalazi na visokom četvrtom mestu po potrošnji alkohola sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek šest litara", objašnjava dr Vujošević za "Novosti".

"Moldavija je na prvom mestu sa 18 litara, a na poslednjem je Norveška sa četiri. Alkoholna zavisnost, kao jedna od najčešćih mentalnih bolesti prouzrokuje fizička i psihička oštećenja zdravlja, kao i poremećaje socijalnog stanja, pre svega ekonomskog i profesionalnog", objašnjava dr Vujošević.

Psihički poremećaji alkoholičara su upalne promene sistema za varenje, bolesti jetre, oštećenja pankreasa, pojava šećerne bolesti, srčanog mišića, krvnih sudova, kožne promene, oboljenja nervnog sistema, oštećenja mozga...

"Uprkos svim pokazateljima na ozbiljnost ovog problema i njegovim posledicama po zdravlje čoveka, ovo je i dalje bolest sa najnižom stopom lečenja od svih mentalnih oboljenja", kaže dr Vujošević.

"Prema istraživanjima, u Evropi, od ukupnog broja zavisnika od alkohola leči se samo osam odsto. Potrebno nam je podizanje svesti građana o značaju prepoznavanja i pravovremenog lečenja alkoholne zavisnosti", kaže direktor Specijalne bolnice.

Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje, a život skraćuje i do 15 godina. Postoji visoki procenat takozvanih skrivenih alkoholičara koje društvo i porodica tolerišu, ili ne prepoznaje da kod njih već postoji svakodnevna zloupotreba alkohola i poremećaj odnosa u porodici.

U 76 odsto slučajeva mladi su alkohol probali kod kuće, a poslužili su ih roditelji ili bake i deke. Mladi u Srbiji od 11. do 13. godine dvostruko više piju nego njihovi vršnjaci u Evropi. Prilikom izlazaka u grad čak 73 odsto tinejdžera konzumira po neko piće, a 68 odsto njih ima iskustva sa pijanstvom.

Alkoholičari prvo piće probaju između 13. i 15. godine, a svaki deseti lečeni alkoholičar je mlađi od 30 godina.

Devojke su vrlo aktivne u piću i sa 14,4 odsto "učestvuju" u ukupnom broju.

Podaci govore da se 8,4 odsto učenika prvi put napilo već u 13. godini. Mladi ističu da piju u posebnim emocionalnim stanjima, sve češće u "turama" i više dana bez pauze.

Alkoholičari su na radnom mestu skloni kašnjenjima i izlaženjima iz "opravdanih" razloga, često izostaju sa posla, izbegavaju obaveze i "žrtve" su spletki, mržnje kolega i šefova.

Dr Vujošević naglašava da su u 90 odsto huliganskih postupaka izvršioci bili alkoholisani.

"Statistika pokazuje da se polovina ubica na ovaj čin odlučila upravo u alkoholisanom stanju, dok je od svih samoubica 20 odsto alkoholičara", ističe doktor Vujošević za "Novosti".