Naučni skup kojim Pravni i Filozofski fakultet obeležavaju 150 godina Velike škole, prethodnice Univerziteta u Beogradu i naslednice Liceja, počeo je danas u Beogradu, porukom da je Univerzitet, uprkos nedostacima materijalne, ali i moralne prirode, i dalje poslednji čuvar slobodne i jake misli.

Velika škola je prosvetila, uljudila i podigla Srbiju. To je bila škola velikih ljudi i tokom najvećeg dela svoje istorije delovala u jednoj zemlji i jednom razdoblju koje ponešto liči na našu današnju zemlju i prilike, rekao je na otvaranju skupa prodekan Filozofskog fakulteta Vojin Nedeljković.

"Hoćemo li sa Rusijom ili sa Austrijom, da li je važnija Srbija ili srpstvo, da li je preči red i rad ili ustavnost, parlamentarnost, neka su od pitanja na koja su odgovarali i profesori i đaci Velike škole, kad su bili pitani, a i kada nisu", podsetio je na istorijske dvojbe aktuelne i danas Nedeljković.

Njihovi odgovori, kako je naveo, nisu bili svi isti ni svi jasni i dalekovidi, ali su pomogli da se iskristališu vrednosti koje su Srbiji omogućile potonji uspon.

Njegov kolega sa Pravnog fakulteta prodekan Vladan Petrov podsetio je da su i pre 150 godina nedostajala materijalna sredstva, ali je bilo više entuzijazma, poleta države i nacije, kao i izuzetnih pojedinaca kojima je interes otadžbine bio iznad svega.

Takav je bio kapetan Miša, podsetio je prof. Petrov i naveo da danas, nakon 150 godina, nije preterano reći da se Srbija u svetu prepoznaje ne samo po vrhunskim sportistima već i po studentima koji sa prestižnih međunarodnih takmičenja donose nagrade.

Krenulo od tri fakulteta

Velika škola kao ustanova visokog obrazovanja osnovana je zakonom pre jednog i po veka i u početku je imala tri fakulteta: Filozofski, Pravni i Tehnički, rečeno je na otvaranju skupa. Za 42 godine, dok nije postala Univerzitet, Velika škola je doživela ekspanziju, pa je tako školske 1865/66. imala 15 nastavnika i 194 studenta, a godine 1905. - 60 nastavnika i 490 studenata.

"To je put koji obavezuje, pravi način da se još prisutna iskrivljena slika o Srbiji u svetu postepeno menja", rekao je Petrov smatrajući da država, mada i sama u teškoj finansijskoj situaciji, ne doprinosi dovoljno da se na tom putu opstane.

Navodeći da su nedostaci Univerziteta, kao i pre 100 godina, o čemu je govorio i velikan pravne misli Slobodan Jovanović, ne samo materijalne već i moralne prirode, Petrov ukazuje da se danas do opšte kulture manje drži nego ranije i da ima nastavnika koji neredovno i bez ikakvog entuzijazma obavljaju posao.

Ima, kako kaže, i studenata koji misle da je fakultet osnovna škola, ispiti i predavanja više nisu od najvećeg značaja, a demokratija se, smatra Petrov, uvukla u sve pore fakultetskog života, ozbiljno narušavajući tradicionalnu hijerarhiju na kojoj mora počivati dobro uređena akademska zajednica.

Na delu je estradizacija visokog obrazovanja koja favorizuje modu umesto modernizacije, uspeh i neuspeh su blizu jedan drugom, rekao je prodekan Pravnog fakulteta, ističći da je Univerzitet, uprkos svemu, izvorište i poslednji odbrambeni bedem slobodne i jake misli.

Na svečanom otvaranju govorili su rektor UB Vladimir Bumbaširević i posebni savetnik ministra prosvete Aleksandar Rastović, a skup se tokom dana i sutra "seli" na Filozofski i Pravni fakultet, gde će biti održano po nekoliko sesija.