Dvodnevni skup otvoren je u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, čije je zdanje za tadašnju Veliku školu u februaru 1863. godine kapetan Miša Anastasijević poklonio otečestvu za kulturne i obrazovne potrebe.
Velika škola je prosvetila, uljudila i podigla Srbiju. To je bila škola velikih ljudi i tokom najvećeg dela svoje istorije delovala u jednoj zemlji i jednom razdoblju koje ponešto liči na našu današnju zemlju i prilike, rekao je na otvaranju skupa prodekan Filozofskog fakulteta Vojin Nedeljković.
"Hoćemo li sa Rusijom ili sa Austrijom, da li je važnija Srbija ili srpstvo, da li je preči red i rad ili ustavnost, parlamentarnost, neka su od pitanja na koja su odgovarali i profesori i đaci Velike škole, kad su bili pitani, a i kada nisu", podsetio je na istorijske dvojbe aktuelne i danas Nedeljković.
Njihovi odgovori, kako je naveo, nisu bili svi isti ni svi jasni i dalekovidi, ali su pomogli da se iskristališu vrednosti koje su Srbiji omogućile potonji uspon.
Njegov kolega sa Pravnog fakulteta prodekan Vladan Petrov podsetio je da su i pre 150 godina nedostajala materijalna sredstva, ali je bilo više entuzijazma, poleta države i nacije, kao i izuzetnih pojedinaca kojima je interes otadžbine bio iznad svega.
Takav je bio kapetan Miša, podsetio je prof. Petrov i naveo da danas, nakon 150 godina, nije preterano reći da se Srbija u svetu prepoznaje ne samo po vrhunskim sportistima već i po studentima koji sa prestižnih međunarodnih takmičenja donose nagrade.
Velika škola kao ustanova visokog obrazovanja osnovana je zakonom pre jednog i po veka i u početku je imala tri fakulteta: Filozofski, Pravni i Tehnički, rečeno je na otvaranju skupa. Za 42 godine, dok nije postala Univerzitet, Velika škola je doživela ekspanziju, pa je tako školske 1865/66. imala 15 nastavnika i 194 studenta, a godine 1905. - 60 nastavnika i 490 studenata.
Navodeći da su nedostaci Univerziteta, kao i pre 100 godina, o čemu je govorio i velikan pravne misli Slobodan Jovanović, ne samo materijalne već i moralne prirode, Petrov ukazuje da se danas do opšte kulture manje drži nego ranije i da ima nastavnika koji neredovno i bez ikakvog entuzijazma obavljaju posao.
Ima, kako kaže, i studenata koji misle da je fakultet osnovna škola, ispiti i predavanja više nisu od najvećeg značaja, a demokratija se, smatra Petrov, uvukla u sve pore fakultetskog života, ozbiljno narušavajući tradicionalnu hijerarhiju na kojoj mora počivati dobro uređena akademska zajednica.
Na delu je estradizacija visokog obrazovanja koja favorizuje modu umesto modernizacije, uspeh i neuspeh su blizu jedan drugom, rekao je prodekan Pravnog fakulteta, ističći da je Univerzitet, uprkos svemu, izvorište i poslednji odbrambeni bedem slobodne i jake misli.
Na svečanom otvaranju govorili su rektor UB Vladimir Bumbaširević i posebni savetnik ministra prosvete Aleksandar Rastović, a skup se tokom dana i sutra "seli" na Filozofski i Pravni fakultet, gde će biti održano po nekoliko sesija.
