Piraterija u diskografskoj, filmskoj i softverskoj industriji Srbije nanosi veliku štetu državi. Osim manjka u budžetu od naplate poreza na te proizvode, piraterija utiče i na povećanje nezaposlenosti, a poseban problem predstavlja narušavanje prava intelektualne svojine.

Na panel diskusiji u Privrednoj komori Srbije (PKS) učestvovali su predstavnici državnih organa, privatnih kompanija i udruženja emitera.

Potpredsednikca PKS Vidosava Džagić istakla je značaj razvoja kreativne industrije u Srbiji, ali i probleme koje ova grana ima zbog brojnih povreda autorskih prava. Prema njenim rečima, najmanji problem predstavljaju ulični prodavci piratskih CD-ova, koji se bore za goli život. Problem treba saseći u korenu, a za to je neophodna saradnja svih državnih organa, ali i širenje svesti u društvu o štetnosti piraterije.

Prema mišljenju direktorke Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Branke Totić sami autori imaju veliku ulogu u alarmiranju društva o ovom problemu i bez njihovog aktivnijeg učešća u kampanjama sami državni organi ne mogu puno da učine.

Totić je skrenula pažnju i na uticaj piraterije na porast nezaposlenosti i navela primer kompanije za proizvodnju nosača zvuka koja je za kratko vreme od 300 zaposlenih spala na tri radnika.

Zamenik načelnika odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije Dragan Jovanović izneo je podatak da je na svetskom nivou za poslednjih pet godina samo muzička industrija doživela pad od 40 odsto, a da je prema najnovijim istraživanjima isti slučaj i u Srbiji.

"Šta će vam veći dokaz o poranzom uticaju piraterije u filmskoj industriji od broja zatvorenih bioskopa u Srbiji", navodi Jovanović i dodaje da je samo u SAD zbog internet piraterije i raznih sajtova za besplatno "skidanje" muzike zatvoreno oko 70.000 radnih mesta.

Govoreći o softverskoj pirateriji, Jovanović je posebno skrenuo pažnju na rasprostranjenost falš operativnih sistema za dijagnostiku automobila. Gotovo da i nema auto-servisa koji koristi originalni softver, tvrdi Jovanović.

Kaže da je stručnjake MUP-a posebno impresionirao slučaj "stručnjaka" koji je razvio biznis sa internet prodajom ilegalnih programa za navigaciju. "Prema našim procenama, on je zaradio 100.000 evra na ovaj način", kaže Jovanović.

Miloš Stojanović iz pravnog tima ANEM-a skrenuo je pažnju na probleme sa "divljim" radio i TV stanicama koje nemaju dozvolu za emitovanje programa i kao primer naveo slučaj radio stanice koja je ugrožavala avio saobraćaj.

Čini se da su se ipak "narodnjaci" najbolje organizovali. Saša Jakšić Žika, jedan od idejnih tvoraca "Zvezda Granda" problemu je pristupio studiozno i osnovao prvuSrpsku antipirtasku agenciju.

"Naš posao je da detektujemo gde se sve na internetu bespravno distribuira muzika, da otkrijemo gde su hosting serveri, kontaktiramo vlasnike servera i ukažemo im da je na njihovom serveru nelegalno postavljen sadržaj. Nećete verovati koliko smo do sada imali uspeha i koliko smo sajtova sa ilegalno postavljenom muzikom na taj način uspeli da ugasimo", kaže Žika.

On navodi da isti princip važi i za video materijal, domaće serije i filmove koji su takođe na meti pirata.

"Uzmite slučaj "Budve na pijeni od mora" koja se trenutno emituje u Crnoj Gori, a u Sribji se tek očekuje premijera novih epizoda. Ranijih godina bi se to odmah pojavilo na internetu. Sada nećete naći sajt na kome možete da gledate nove epizode, jer smo mi to sprečili", tvrdi s ponosom Žika Jakšić.

On ima i rešenje za borbu protiv ove vrste piraterije:

"Ne možemo mi da odviknemo narod da gleda sve preko interneta kao što je navikao, ali moramo da mu omogućimo da gleda legalno, a ne ilegalno", kaže Žika i predlaže da se muzika sa Ex-YU prostora, filmovi i serije ponude na jednom mestu za minimalnu nadoknadu. Na taj način bi se "ubio" posao piratskih sajtova koji zarađuju samo od reklama, i to ne više od 1.000 evra mesečno.

A.Ć.