U Srbiji je diskriminacija i dalje veoma prisutna, a da bi se iskorenila potrebno je uključiti celo društvo.
"Poslednjih dana niz nemilih događaja, poziv na linč pripadnica nevladine organizacije Žene u crnom, pravljenje liste takozvanih srbomrzaca, pretnje smrću pripadnicima LGBT organizacije ili slučaj zaposlene u Gradskoj čistoći koja je zamoljena da izađe iz banke jer je bila u radnoj uniformi, samo su dokaz da diskriminacije u Srbiji u ima", izjavio je šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni.
Na skupu u Palati Srbija u Beogradu, Bjankoni je pohvalio način na koji je doneta Strategija i na koji se donosi Akcioni plan, uz uključivanje značajnih aktera, zainteresovanih strana i građana.
Strategija je usvojena još u junu 2013. godine, ali bez Akcionog plana nije bilo moguće da se ona sprovodi, rekao je Bjankoni, ukazavši da će za sprovođenje od odlučujućeg značaja biti posvećenost, ali i određivanje finansijskih sredstava za ispunjavajanje ciljeva.
Bjankoni je ponudio da EU uradi ekspertsku analizu plana.
Šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević ocenila je da je Akcioni plan dobro napravljen, da su uzeti u obzir postojeći akcioni planovi i strategije iz drugih oblasti koje se mogu odnositi na diskriminaciju, kao i da su mere jasne, rokovi realistični i ostvarivi, a predviđen je i način za praćenje sprovođenja.
"Svaka od ovih mera mora imati jasnu finansijsku stranu, potrebe se moraju poklapati sa realnim sredstvima da bismo znali odakle će novac doći - iz budžeta, bilateralnih donacija, fondova EU ili projekata", ukazala je Miščević.
Ona je dodala da tokom svih aktivnosti u okviru pregovora sa EU Srbija treba "oprezno i pametno" predviđati finansiranje planova.
Tanja Miščević je ukazala da su Strategija i akcioni plan značajni za pregovore o članstvu u EU, kao deo potrebnog okvira u poglavlju 23 posvećenog ljudskim pravima i jedno od sredstava da se dostignu standardi i vrednosti EU, ali da su značajni i za samu zemlju.
Tokom pregovora će od ključnog značaja biti primena, koja je Srbiji do sada često bila slaba strana, podsetila je Miščević, rekavši da treba osmisliti načine da se osigura ispunjavanje obaveza na vreme.
"Morali bismo početi da razmišljamo o sistemu ili uvođenju jednog sistema ranog uzbunjivanja - da ne čekamo da nam istekne rok, već da pre toga osiguramo da odgovorno budu svesni da postoji opasnost od docnje", rekla je Miščević.
Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Stamenić rekla je da se ovim Akcionim planom zaokružuje strateški okvir u poglavlju 23 u pregovorima sa EU, ali da će se i dalje raditi na unapređenju zakona.
Ona je ukazala da je značajno da se razvije svest da je borba protiv diskriminacije zadatak u koji se mora uključiti celo društvo, uključujući i državne organe, poslodavce, sindikate i sve druge.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da Akcioni plan ne sadrži samo mere za ublažavanje stanja, već i one koji treba da otklone uzroke diskriminacije.
"Akcioni plan vidimo kao okvir za mobilizaciju svih društvenih aktera da bi se tolerancija prema manjinama promovisala kao zajednička vrednost koju društvo prihvata", rekla je Petrušić.
Ona je preporučila da se predvidi i jačanje kapaciteta institucije Poverenika.
Akcioni plan već je predstavljen u Nišu i Novom Sadu, a tokom narednih dana održavaće se sastanci sa osetljivim grupama, rekla je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Ona je istakla da je dokument objavljen i na internet sajtu Kancelarije i pozvala zainteresovane građane da se uključe u javnu raspravu.
