Kako je istaknuto, pokazalo se da su đaci na novouvedenom kombinovanom testu imali najviše bodova, iako su neki tvrdili da je nerazumno težak i tražili da se ukine.

Gimnazije donekle gube trku iako je to suprotno opredeljenju države u strateškim dokumentima, ali prema rečima pomoćnika ministra prosvete Zorana Kostića princip da se u gimnazije upisuje više mladih ljudi mora biti održan i ne sme doći do osipanja.

Na konferenciji povodom završetka upisa u srednje škole i sumiranja rezultata, Kostić je rekao da se stručne škole bore da opstanu i privlače učenike oglašavanjem.

U gimanzijama su ostala 1.683 slobodna mesta i procenat realizacije upisa nakon prvog julskog kruga je 90 odsto.

"Pokazalo se da sada i gimnazije moraju da kažu šta nude", rekao je Kostić.

Za drugi, avgustovski upis, u koji ide oko 750 učenika, ostalo više od 12.000 mesta.

Najpopularnije su i ovoga puta bile medicinske škole, pa je na primer na jedno mesto za zubnog tehničara u školi u Novom Pazaru konkurisalo 14 dece, a za farmaceutskog tehničara 12.

Sledi beogradska Elektrotehnička škola "Nikola Tesla" u kojoj se 11 učenika borilo za jednu knjižzicu. U Kruševcu je popularna Mašinsko -elektrotehnička škola, gde je za profil tehničar drumskog saobraćaja na jedno mesto konkurisalo više od deset mladih.

Po minimalnom broju bodova za upis, od gimnazija i ove godine je najatraktivnija Treća beogradska gimanzija gde je na prirodno-matematičkom smeru poslednji upisan imao 95,6 bodova, od maksimalnih 100.

Kostić je ukazao da su neke lokalne samouprave bile nezarumne u isticanju kvota, želele su da zadrže stare profile ali i da uvedu nove, pa su neka odeljenja pupunile samo 30 procenata.

Tako je u Čoki ostalo 63 mesta, a kvota je 90 učenika. U Podujevu, Ćićevcu, Osečini, Vučitrnu je oko 60 procenata upražnjenih mesta.

Prema Kostićevim rečima, u ovakvoj situaciji negde će morati da spajaju odeljenja jer imaju manje od 15 učenika.

Ove godine je povećan procenat upisanih prema prve tri želje i iznosi 88,06 odsto, rekao je Kostić i naveo da će Republička upisna komisija predložiti da na listi više ne bude 20 želja, dovoljno je deset, jer se po dosadašnjim rezultatima po prvih sedam gotovo svi upišu.

Kako je rečeno, sada već bivši osmaci prosečno najbolje su uradili kombinovani test jer su od njaviše osam u proseku imali 4,87 bodova. Na testu iz srpskog jezika 9,22 boda od mogućih 16, a na matematici 8,57.

Sumirajući rezultate ministar prosvete Srđan Verbić rekao je da za sledeću godinu na završnom ispitu ne treba očekivati uvođenje praga znanja za neke škole iako je to ranije bilo u najavi, ističući da će program završnog ispita za 2014/15. biti objavljen do 1. septembra.