"Važno je reći da zvanične statistike još uvek ne ukazuju na prave dimenzije problema, a još manje rasvetljavaju položaj samih žrtava", navodi se u soapštenju NVO Atina povodom 30. jula, Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima

Svedoci smo, kako se daodaje, da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih "brakova", pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i zaštitu dece.

"Svedoci smo povećanja broja tražilaca azila, izbeglica i iregularnih migranata koji beže iz svojih zemalja u potrazi za mirom i srećom, kojima je Evropa željeno utočište, koji putuju i žive u veoma teškim okolnostima; svedoci smo siromaštva i diskriminacije pojedinih grupa, nasilja na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno... Sve su ovo rizici od trgovne ljudima i odgovornost je našeg društva i nas kao građana i građanki da rizike osvestimo i uključimo se u borbu protiv trgovine ljudima".

NVO Atina je za deset godina rada pružila zaštitu i dugoročnu podršku mnogobrojnim žrtvama, ali i njihovoj deci i porodicama.

"Ovo iskustvo u neposrednom radu sa 267 korisnica i korisnika nas je još jednom uverilo u neophodnost aktivnog uključivanja države i njenih institucija u uspostavljanje i unapređenje pravovremene, efikasne i sistemske zaštite i podrške onima koji su bili žrtve flagrantnog kršenja ljudskih prava", ističe se u saopštenju.

Dodaje se da je Srbija ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima preuzela na sebe obevezu obezbeđivanja, kako kvalitetnog, tako i održivog programa zaštite.

"Međutim, i pored formalno preuzetih obaveza, postojeći programi koji obezbeđuju siguran smeštaj, psihološku, medicinsku i pravnu zaštitu, kao i druge vidove podrške usmerene ka dugoročnom socijalnom uključivanju naših žrtava još uvek nemaju adekvatnu podršku naših institucija", navodi ta NVO.

Dodaje se i da privremena kuća – sklonište NVO Atine, jedini bezbedni smeštaj za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, nema fondove od oktobra meseca 2013. godine.

Trgovina ljudima je teško krivično delo i ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava – pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja.  Iako danas većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, fenomen ropstva u 21. veku nije iskorenjen. Milioni žena i dece, ali i muškaraca, su primorani na pružanje seksualnih usluga, rad u kućama, rad na plantažama, prosjačenje i eksploatisani na druge načine.