Mihajlović je, na okruglom stolu o javno-privatnim partnerstvima na Fakultetu organizacionih nauka (FON), na pitanje novinara rekla da je taj zakon o konverziji bio spreman pre dva meseca za usvajanje, ali da to nije učinjeno, jer nije postojao dogovor za rešavanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem.

"Jedan segment zakona oko kojeg još nismo napravili pravi dogovor, jer nemamo jasnu analizu efekata, jeste pitanje konverzije", istakla je ministar građevine.

Ona je kazala da je zbog toga vlada dogovorila sa investitorima da konverziju za sada stavi po strani i da se to pitanje reguliše posebnim zakonom o imovinskim poslovima.

Mihajlović je naglasila da je postignut dogovor da se što pre usvoji novi Zakon o planiranju i izgradnji kako bi se omogućilo izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana i jednošalterski sistem u tom procesVideomihajlović naknade u.

"U međuvremenu ćemo imati analizu efekata konverzije i onda ćemo kroz poseban zakon o imovinskim poslovima rešiti i to pitanje".

Potpredsednica vlade je dodala da će se kasnije na osnovu novog Zakona o planiranju i izgradnji doneti nekoliki posebnih zakona iz te oblasti.

Konverzija građevinskog zemljišta iz iznajmljenog na 99 godina, kako je do sada bilo u propisima, u pravo vlasništvo kamen je spoticanja u Srbiji. Iako ono pogađa sve investitore koji su nešto kupili ili sagradili pogone u Srbiji, pitanje ispravnosti konverzije, i naknade za nju prema podzakonskim aktima, bili su osnova serije ispitivanja nekoliko velikih domaćih biznismena, popularno zvanih tajkunima.

Najpoznatiji slučaj je najvećeg od njih, Miroslava Miškovića, koji je ispitivan o poslovanju njegove firme Delreal i korišćenju zemljišta u beogradskom Bloku 53 uz autoput Beograd-Zagreb.

Zbog pritiska države Mišković je odustao od posla sa nemačkim partnerom, čuvenim trgovinskim lancem Bauhaus.