Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je da Srbija ne krši nijedan zakon ni evropsku praksu, time što je omogućava da vlasnici medija budu iz of-šor zone.
Tasovac je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, na kojem je predstavljen Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi i kontroli medija, rekao da ne postoji neki standard EU koji to ograničava. Ministar je naveo da, kada je usvajan set medijskih zakona, nije stigla nijedna primdba na to što je moguće da vlasnici nekih medija budu iz of-šor zone. "Time, bitno je naglasiti, ne kršimo nijedan zakon, ni evropsku praksu", rekao je Tasovac. Govoreći o izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, Tasovac je rekao da je taj dokument pisan u periodu od aprila do decembra prošle godine, a podsetio da su medijski zakoni doneti u avgustu, a podzakonski akti tri meseca posle toga. "Meni se čini da dobar broj primedbi Saveta razrešen kroz tu zakonodavnu aktivnost, kao što je, na primer, upis u registar medija, koji je u toku", rekao je Tasovac. Ministar je istakao je da upis u registar počeo u februaru i da će trajati do avgusta, a da nijedan medij koji ne bude upisan u registar neće moći da učestvuje na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja. NETRANSPARENTNOST Potpredsednik Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević izjavio je da političari u Srbiji imaju uticaj na medije i što su vlasnici medija bliži političarima - to su veće mogućnosti za odlaganje poreskog duga.
Na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, Milićević je predstavljajući izveštaj Saveta o o vlasničkoj strukturi i kontroli medija rekao da od 50 analiziranih medija samo 23 imaju transparentno vlasništvo.
U Srbiji 14 medija ima netransparentno ili delimično transparentno vlasništvo, dok je za najmanje 13 vlasništvo formalno transparentno, ali javnost veruje da je vlasnik neko drugi, kazao je Milićević.
Prema njegovim rečima, od 14 medija sa netransparentnim ili delimično transparentnim vlasništvom najviše je televizija, njih šest, tri internet portala, dva dnevna lista i dva nedeljnika, kao i jedna radio stanica.
Milićević je kazao da političari u Srbiji imaju uticaj na medije, da autocenzura postoji "svugde" i da mediji često nisu rezultat objektivnog i istraživačkog novinarstva.
"Što su vlasnici medija bliži političarima - to su veće mogućnosti za odlaganje poreskog duga", naveo je Milićević i dodao da otkako je ukinuta pretplata Radio-televizija Srbije (RTS) zavisi od političara, jer oni kontrolišu državni budžet.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ukazao je na netačnost u izveštaju u delu u kom je navedeno da novi Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje obavezu medija da se upišu u registar vlasničke strukture.
"Upis u registar je dobrovoljan, ali niko ko nije upisan u registar ne može da aplicira za državna sredstva ni na jednom konkursu", kazao je Tasovac.
On je ocenio da današnja sednica Odbora za kulturu i informisanje pokazuje koliko se Srbija promenila od 2011. godine kada je objavljen prethodni izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, jer je sada rasprava o stanju u medijima "mnogo otvorenija".
Komentarišući implementaciju novog seta medijskih zakona, Tasovac je istakao da je to jedan od prioriteta Ministarstva.
Predsednik Nove stranke Zoran Živković ocenio je da je netransparentnost vlasništva medija problem koji postoji već dugo.
"To je krivica državnih organa, bez obzira na to koja je politička grupacija vodila državu", ocenio je Živković i dodao da poslanici Narodne skupštine Srbije moraju biti prvi koji će dati podršku radu Saveta.
Sednica Odbora za kulturu i informisanje počela je oko 11 casova, a rasprava i dalje traje.
