Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, je najavio i skoro usvajanje izmena Zakona o komunalnoj policiji, koja će omogućiti da do polovine sledeće godine bude zaposleno do 1.000 novih komunalnih policajaca.

Ideja je da se dodatnim zapošljavanjem uspostavi bolji komunalni red i da se građani osećaju bezbednije i sigurnije.

U oktobru ili novembru bi, procena je gradonačelnika, prvih 300 komunalnih policajaca moglo da počne da radi.

Gradonačelnik Mali ističe da se u prestonici intenzivno radi na privlačenju investitora i pozicioniranju grada kao političkog, ekonomskog, kulturnog i sportskog centra u regionu.

Grad Beograd je izbegao bankrot, ali je situacija i dalje "daleko od jednostavne", izjavio je Siniša Mali.

U intervjuu Tanjugu Mali je rekao da je gradska vlast uštedela na mnogim stavkama i da iz tih ušteda vraća kredite koji dospevaju ove i u naredne dve godine. Samo 2015. godine, dodao je, Beograd će vratiti između 70 i 80 miliona evra kredita.

Taj novac se, naveo je, ne vraća iz novih pozajmica, već interno stvorenih ušteda, a rekordni deficit od 20,25 odsto prepolovljen je za samo godinu dana.

Cilj je, kaže, da deficit ove godine bude 6,5 odsto, što bi bio istorijskih uspeh i što bi Beograd stavilo "na put održivog razvoja", jer više nema politike zaduživanja, praznih obećanja i bačenih para.

Gradonačelnik smatra da će boljoj poziciji grada doprineti i Samit gradonačelnika koji će biti održan 23. aprila, a kojem će prisustvovati i predstavnici EU.

Skup je, ocenio je Mali, prilika da se ojača regionalna saradnja, a Beograd i Srbija promovišu.

Upitan o beogradskom metrou, Mali je rekao da Grad i Ministarstvo finansija rade na najboljem načinu finansiranja projekta, a da će do kraja godine biti završen predlog.

"Ako usvojimo taj predlog, tokom 2016. godine bi se radio glavni projekat i onda 2017. i 2018. godine bi eventualno krenuli da gradimo prvu liniju metroa", rekao je Mali.

Kada je reč o prevozu u gradu, navodi da se radi Studija brojanja saobraćaja da bi se videlo koliko ima kojih vozila, a kada sve studije budu stavljene "pod jedan krov", što očekuje na jesen, znaće se kako se metro uklapa u integrisani sistem saobraćaja.

Na osnovu toga će, dodao je, biti definisana i prva linija metroa, što se već radi sa partnerima iz Francuske, a na osnovu sporazuma o razumevanju koji je potvrđen prošle godine, kada je francuski premijer Manuel Vals bio u poseti Srbiji.

Komentarišući medijske natpise o novom tarifnom sistemu, ističe da se ne planira povećanje cena, već eventualno uvođenje novih vrsta karata i promena načina zoniranja, što će biti mnogo pravičniji sistem, pogotovo za stanovnike prigradskih opština.

PROKOP OPERATIVAN U FEBRUARU 2016.

Osim "Beograda na vodi", kao najvećeg projekta na kojem se radi, Mali je rekao da je prioritet realizovanje što većeg broja investicija, što je neophodno za privredni rast i zapošljavanje, odnosno za poboljšanje kvaliteta života ljudi.

Govoreći o velikim projektima, gradonačelnik je izrazio uverenje da će krajem januara 2016. godine Prokop biti potpuno operativan, posle više od 40 godina.

 Ističe i da treba rešiti problem upravljanja otpadom, zbog čega će sledeće sedmice biti održan sastanak sa predstavnicima 52 kompanije koje su zainteresovane da učestvuju u tom projektu.

"Očekujem da ćemo u junu ili julu objaviti tender za strateškog partnera za problem rešavanja deponije Vinča, izgradnju fabrike za reciklažu otpada i postrojenja za proizvodnju energije iz otpada", rekao je Mali i dodao da je to investicija od oko 250 miliona evra.

On je podsetio i na projekte izgradnje 16 podzemnih garaža i unutrašnjeg magistralnog prstena, na aktivnosti u pronalaženju partnera za javno osvetljenje, a najavio je i da će uskoro biti raspisan javni poziv za rekonstrukciju Trga Slavija i Bulevara oslobođenja, za čim sledi uređenje Ruzveltove, Ulice 27. marta...

Gradonačelnik je pomenuo i manje investicije koje su, kako je rekao, značajne da bi grad izgledao lepše, pa će ove godine biti rekonstruisano ili obnovljeno 100 parkića, fasada, urbanih trgova...

Očekuje i da će uskoro biti rešena planska dokumentacija u vezi sa saveznim MUP-om u Ulici kneza Miloša i za Hotel "Jugoslaviju", gde investitori desetak godina čekaju na određene dozvole i saglasnosti.

"Mi smo to izvukli iz fioka, stavili na sto i rekli - hajde da vidimo kako možemo da pomognemo da dobijete dozvole i što pre počnete da gradite. Investicije i investitore pokušavamo da guramo napred, jer je to naša obaveza", rekao je on.