Šta će se dobiti (a šta neće) najavljenim rekonstrukcijama beogradskih trgova – Trga Republike, Pašićevog trga i Slavije.
Beograd je u urbanističkoj ofanzivi. Upravo je završen konkurs za rekonstrukciju Trga Republike, konkurs za Trg Slavija prema prilično izmenjenom planu bi trebalo da bude gotov u jesen, a najavljen je i novi izgled Pašićevog trga.
Srpska prestonica se uveliko sređuje i od "ružnog grada na prelepom mestu" (kako je to opisao čuveni Korbizije) mogao bi da postane i urbanistički dragulj Balkana.
Uporedo sa obnavljanjem saobraćajnih žila kucavica, Bulevar kralja Aleksandra pre nekoliko godina, zatim Autokomanda danas i Bulevara oslobođenja i Ruzveltove ulice koliko sutra, Uprava Grada Beograd kreće i u značajna urbanistička unapređenja samog srca prestonice, oličenog u tri trga – Trga Republike, Trga Slavija (Trga Dimitrija Tucovića) i Trga Nikole Pašića.
Prva promena, i to velika, odigraće se na centralnom gradskom trgu, Trgu Republike. Konkurs je završen i biće primenjeno rešenje Zorana Dmitrovića i Zorice Savičić - koje je komisija doživela kao "rad koji odlikuje nepretencioznost, svedenost i osećaj za meru, gde je svaka od tri projektovane celine rađena specifično kao jedinstven ambijent sa svojim karakteristikama".
Pobedničko rešenje, kao i ona iz užeg izbora, možete videti u zgradi Gradske uprave na Pašićevom trgu.
Trg Republike je i danas u Beogradu glavni gradski trg, ali više nominalno nego stvarno. Beograđani to naravno neće priznati, ali Trg Republike u sadašnjem gabaritu (od Narodnog muzeja do Kolarčeve) nije pravi trg, već više poveća pjaceta gustim automobilskim i javnim saobraćajem odsečena od Platoa Zorana Đinđića i prostora tržnog centra poznatog kao Staklenac.
Svako ko je video, na slikama i fotografijama ako već ne uživo, trg Svetog Marka u Veneciji, Pjaca del Kampo u Sijeni, Veliki trg u Briselu ili Starogradski trgu u Pragu (da ne spominjemo daleke moskovski Crveni trg ili Tjenanmen u Pekingu), lako će vam opisati kako izgleda pravi gradski trg.
Beogradski Trg Republike možda nema sjaj gotičkih ili baroknih zgrada kao briselski Velik trg, ni Astronomski sat iz 1410 kao na zgradi Većnice u Pragu, čak ni čuveni oblik školjke kao trg u Sijeni, ali sa te strane svakako ima potencijal dobrog trga.
Tu je Narodno pozorište, Narodni muzej, spomenik knezu Mihajlu Obrenoviću, palata Reunione (u kojoj je bio bioskop Jadran i pozorište Boško Buha) i Dom štampe (Gradska kafana), Dom Vojske, Dom omladine...
Ispunjen je i drugi uslov, onaj "ljudski". "Na Trgu", kako to jednostavno kažu Beograđani, se i dosad događalo sve što se na takvim trgovina događa – to je glavno gradsko sastajalište ("kod Konja" je, nažalost uobičajenije nego "kod spomenika Mihailu"), mesto gde se održavaju koncerti, dočekuju Nove godine , slave dobijene utakmice, ali i protestuje protiv režima ili neke druge nepravde. Jednom rečju, mestu koje pulsira gradskim životom i danju i noću.
Ono što je nedostajalo jeste celina kojoj u svakodnevnom korišćenju neće smetati ogroman broj gradskih trolejbusa i autobusa, privatnih automobila, dostavnih vozila... Ne treba smetnuti s uma poreklo trgova, kao pijaca i mesta javnog govora, a upravo to veliko jezgro civilizovanog života (civitas = grad) nudi novo rešenje Trga Republike.
Automobilski saobraćaj će biti proteran sa trga, a sam prostor današnjeg trga će biti spojen sa Platoom Zorana Đinđića i prostorom oko njega koji će biti "oslobođen" višedecenijskog "privremenog objekta" TC Trg Republike (Staklenac). Na njegovom mestu planiran je objekat (tu postoji već stambena zgrada koja se sada okružena tržnim centrom i zgradama oko nekadašnjeg bioskopa Balkan) koji "će imati celodnevne kulturne sadržaje".
Ispod tog dela trga biće velika javna garaža.
Beograd će, tako, praktično dobiti jedan trg od Knez Mihailove ulice i Narodnog muzeja do Bulevara Despota Stefana i Doma Vojske. Svetski, nema šta.
SLAVIJA – NOVA PRIČA
Za razliku od Trga Republike, drugi "trg" koji simbolizuje Beograd - Trg Slavija – neće ni sada a verovatno ni ikada imati sudbinu da postane pešaška zona. Ovde se ne radi o klasičnom trgu na kome "žive" građani, već više o protočnom kružnom toku poput Trga Konkord u Parizu.
Kao čvorište kroz koje prolazi više od dvadeset linija gradskog javnog prevoza i praktično spaja tri saobraćajne arterije – Bulevar kralja Aleksandra, autoput Zagreb – Beograd – Niš i Ulicu kneza Miloša, Beograd tu ne može da si priušti još jednu pešačku oazu.
Ali to ne znači da novina ne može biti, što pokazuju i najave iz Gradske uprave gde se sprema konkurs za izmenjeni plan Trga Slavija. Prema dosadašnjem planu, koji je usvojila prethodna administacija u Beogradu, bilo je predviđeno da se saobraćaj na Slaviji ubrza a pešacima olakša - izgradnjom podzemnih prolaza.
Od toga se odustalo, i nove saobraćajne studije su pokazale, kažu iz aktuelne Gradske uprave, da se time praktično ništa ne dobija.
"Radili smo analize i konstatovali da u svih pet ulica koje se spajaju na Slaviji postoje semafori već posle stotinak metara od kružnog toka i da tu nastaje 'čepovi' i to čemo rešiti na drugo način", kaže za "Novosti" Milutin Folić, glavni gradski arhitekta.
Gradski menadžer Goran Vesić je u vezi sa ovim napomenuo da se veoma vodi računa o pešacima, "jer prema analizama koje su rađene, dnevno i do 70–80 hiljada ljudi pešice pređe preko Slavije".
Prema ranijem planu i finansijskom proračunu, koji je odobrila i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kao kreditor, predviđeno je da se javni prevoz na Slaviji fizički odvoji tri trake privatnog "privatnog" razdelnim ostrvima.
Centar trga bi trebalo da krasi velika kružna fontana, a prema prošlogodišnjim najavama predsednika Skupštine grada Nikole Nikodijevića, u sklopu cele rekonstrukciju, spomenik Dimitriju Tucoviću biti izmešten na novi trg ili plato, koji će biti napravljen ispred Narodne banke Srbije.
Da li će ovakva rešenja ostati, znaćemo kada se okonča konkurs.
