Beograd konačno dobija pravi gradski trg | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Beograd konačno dobija pravi gradski trg

Autor Georgi Mitev Šantek
Izvor mondo.rs
Autor Georgi Mitev Šantek
Izvor mondo.rs

Šta će se dobiti (a šta neće) najavljenim rekonstrukcijama beogradskih trgova – Trga Republike, Pašićevog trga i Slavije.

Izvor: Mondo/ Goran Sivački

Beograd je u urbanističkoj ofanzivi. Upravo je završen konkurs za rekonstrukciju Trga Republike, konkurs za Trg Slavija prema prilično izmenjenom planu bi trebalo da bude gotov u jesen, a najavljen je i novi izgled Pašićevog trga.

Srpska prestonica se uveliko sređuje i od "ružnog grada na prelepom mestu" (kako je to opisao čuveni Korbizije) mogao bi da postane i urbanistički dragulj Balkana.

Trg - mesto gde "žive" ljudi

U praktično svakom gradu na svetu, a u Evropi gotovo bez izuzetka, postoji centralni gradski trg kao isključivo ili u najvećoj meri (Trg bana Jelačića u Zagrebu) pešačka zona po pravilu ukrašena velelepnom fontanom ili značajnim istorijskim spomenikom. Okvir trga čine značajne gradske institucije ili istorijske zgrade, pomešane sa ekskluzivnim prodavnicima, klubovima, restoranima... To je glavno mesto okupljanja stanovnika toga grada ali i turistička atrakcija od koje započinje razgledanje grada.

Uporedo sa obnavljanjem saobraćajnih žila kucavica, Bulevar kralja Aleksandra pre nekoliko godina, zatim Autokomanda danas i Bulevara oslobođenja i Ruzveltove ulice koliko sutra, Uprava Grada Beograd kreće i u značajna urbanistička unapređenja samog srca prestonice, oličenog u tri trga – Trga Republike, Trga Slavija (Trga Dimitrija Tucovića) i Trga Nikole Pašića.

Prva promena, i to velika, odigraće se na centralnom gradskom trgu, Trgu Republike. Konkurs je završen i biće primenjeno rešenje Zorana Dmitrovića i Zorice Savičić - koje je komisija doživela kao "rad koji odlikuje nepretencioznost, svedenost i osećaj za meru, gde je svaka od tri projektovane celine rađena specifično kao jedinstven ambijent sa svojim karakteristikama".

Pobedničko rešenje, kao i ona iz užeg izbora, možete videti u zgradi Gradske uprave na Pašićevom trgu.

Trg Republike je i danas u Beogradu glavni gradski trg, ali više nominalno nego stvarno. Beograđani to naravno neće priznati, ali Trg Republike u sadašnjem gabaritu (od Narodnog muzeja do Kolarčeve) nije pravi trg, već više poveća pjaceta gustim automobilskim i javnim saobraćajem odsečena od Platoa Zorana Đinđića i prostora tržnog centra poznatog kao Staklenac.

tri trga, idejna rešenja Izvor: Mondo/ Goran Sivački Svako ko je video, na slikama i fotografijama ako već ne uživo, trg Svetog Marka u Veneciji, Pjaca del Kampo u Sijeni, Veliki trg u Briselu ili Starogradski trgu u Pragu (da ne spominjemo daleke moskovski Crveni trg ili Tjenanmen u Pekingu), lako će vam opisati kako izgleda pravi gradski trg.

Beogradski Trg Republike možda nema sjaj gotičkih ili baroknih zgrada kao briselski Velik trg, ni Astronomski sat iz 1410 kao na zgradi Većnice u Pragu, čak ni čuveni oblik školjke kao trg u Sijeni, ali sa te strane svakako ima potencijal dobrog trga.

Tu je Narodno pozorište, Narodni muzej, spomenik knezu Mihajlu Obrenoviću, palata Reunione (u kojoj je bio bioskop Jadran i pozorište Boško Buha) i Dom štampe (Gradska kafana), Dom Vojske, Dom omladine...

Ispunjen je i drugi uslov, onaj "ljudski". "Na Trgu", kako to jednostavno kažu Beograđani, se i dosad događalo sve što se na takvim trgovina događa – to je glavno gradsko sastajalište ("kod Konja" je, nažalost uobičajenije nego "kod spomenika Mihailu"), mesto gde se održavaju koncerti, dočekuju Nove godine , slave dobijene utakmice, ali i protestuje protiv režima ili neke druge nepravde. Jednom rečju, mestu koje pulsira gradskim životom i danju i noću.

Ono što je nedostajalo jeste celina kojoj u svakodnevnom korišćenju neće smetati ogroman broj gradskih trolejbusa i autobusa, privatnih automobila, dostavnih vozila... Ne treba smetnuti s uma poreklo trgova, kao pijaca i mesta javnog govora, a upravo to veliko jezgro civilizovanog života (civitas = grad) nudi novo rešenje Trga Republike.

Automobilski saobraćaj će biti proteran sa trga, a sam prostor današnjeg trga će biti spojen sa Platoom Zorana Đinđića i prostorom oko njega koji će biti "oslobođen" višedecenijskog "privremenog objekta" TC Trg Republike (Staklenac). Na njegovom mestu planiran je objekat (tu postoji već stambena zgrada koja se sada okružena tržnim centrom i zgradama oko nekadašnjeg bioskopa Balkan) koji "će imati celodnevne kulturne sadržaje".

Ispod tog dela trga biće velika javna garaža.

Beograd će, tako, praktično dobiti jedan trg od Knez Mihailove ulice i Narodnog muzeja do Bulevara Despota Stefana i Doma Vojske. Svetski, nema šta.


SLAVIJA – NOVA PRIČA

Za razliku od Trga Republike, drugi "trg" koji simbolizuje Beograd - Trg Slavija – neće ni sada a verovatno ni ikada imati sudbinu da postane pešaška zona. Ovde se ne radi o klasičnom trgu na kome "žive" građani, već više o protočnom kružnom toku poput Trga Konkord u Parizu.

Kao čvorište kroz koje prolazi više od dvadeset linija gradskog javnog prevoza i praktično spaja tri saobraćajne arterije – Bulevar kralja Aleksandra, autoput Zagreb – Beograd – Niš i Ulicu kneza Miloša, Beograd tu ne može da si priušti još jednu pešačku oazu.

Ali to ne znači da novina ne može biti, što pokazuju i najave iz Gradske uprave gde se sprema konkurs za izmenjeni plan Trga Slavija. Prema dosadašnjem planu, koji je usvojila prethodna administacija u Beogradu, bilo je predviđeno da se saobraćaj na Slaviji ubrza a pešacima olakša - izgradnjom podzemnih prolaza.

Fontana-klizalište na Pašićevom trgu

Najmanje zahtevno ali estetski i praktično ne manje važno rešenje jeste najavljena rekonstrukcija Trga Nikole Pašića. Taj mali beogradski trg dobiće novu "prizemnu" fontanu. Naime, umesto izdignute postojeće fontane biće napravljena "ravna" ploča iz koje će u "letnjim" mesecima izbijati vodoskoci, a u "zimskim" će to biti pešački prostor ili klizalište. Uporedo sa sređivanjem Pašićevog trga, rekonstruisati se i okolni Bezisten, Nušićeva ulica i Čavke tov pasaž.

Od toga se odustalo, i nove saobraćajne studije su pokazale, kažu iz aktuelne Gradske uprave, da se time praktično ništa ne dobija.

"Radili smo analize i konstatovali da u svih pet ulica koje se spajaju na Slaviji postoje semafori već posle stotinak metara od kružnog toka i da tu nastaje 'čepovi' i to čemo rešiti na drugo način", kaže za "Novosti" Milutin Folić, glavni gradski arhitekta.

Gradski menadžer Goran Vesić je u vezi sa ovim napomenuo da se veoma vodi računa o pešacima, "jer prema analizama koje su rađene, dnevno i do 70–80 hiljada ljudi pešice pređe preko Slavije".

Prema ranijem planu i finansijskom proračunu, koji je odobrila i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kao kreditor, predviđeno je da se javni prevoz na Slaviji fizički odvoji tri trake privatnog "privatnog" razdelnim ostrvima.

Centar trga bi trebalo da krasi velika kružna fontana, a prema prošlogodišnjim najavama predsednika Skupštine grada Nikole Nikodijevića, u sklopu cele rekonstrukciju, spomenik Dimitriju Tucoviću biti izmešten na novi trg ili plato, koji će biti napravljen ispred Narodne banke Srbije.

Da li će ovakva rešenja ostati, znaćemo kada se okonča konkurs.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 22

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Billy

Promeniti ime Pasicevom trgu!

milos

Podrska za ove ideje! ako zelimo da nam dolaze turisti i da u Srbiji ostavljaju pare, moramo prvo nesto da im ponudimo... imamo istoriju, kulturu ali nemamo kako to da prezentujemo bilo kome! Svi bi da zaradjuju pare, ali ako moze da se nista pre toga ne ulozi. Ni u jednoj metropoli u istorijskom centru grada nema takvog prevoza i izduvnih gasova kao u Beogradu. Beograd na vodi i rekonstrukcija gradskog jezgra i konacno da mozemo da budemo konkurenti evropskim turistickim gradovima. Otidjite u 3-4 grada srednje velicine u Evropi i videcete da svaki od njih ima mnogo toga vise da ponudi od Beograda, Novog Sada, Nisa, Kragujevca...Muzej jednog Nikole Tesle da se nalazi u bilo kom drugom gradu u Evropi bi imao milione posetilaca godisnje, a nama trune i propada!!! Srbija cela moze i mora da postane turisticko mesto, zaboravite na bajke koje su nas ucili da Vojvodina moze da hrani pola Evrope, da mozemo da proizvodimo struje za pola Evrope... sad svi mogu sve da naprave, a nasa buducnost i zarada lezi u turizmu!

Vanja

Samo neka struse odvratni "Staklenac" i vec ce sve biti bolje.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU