Njena priča objašnjava i zašto je to tako.

U intervju za današnju “Politiku”, ona kaže da je u Norvešku otišla u septembru 2010.

Trenutno radi u jednoj zdravstvenoj ustanovi na odeljenju produžene zdravstvene nege, a postala je i instruktor za kurseve o tome kako se procenjuje stanje pacijenata, dok je skoro predložena za predstavnika klinike u sestrinskoj komori.

Kaže da postoji velika razlika između medicinske sestre u Srbiji i one u Norveškoj, jer je tamo ta profesija poštovana i od njih se očekuje da doprinesu lečenju pacijenta, predlažu postupke lečenja, rehabilitacije i prate dejstvo terapije.

Dobila sam odmah licencu za medicinske sestre jer sam imala visoko obrazovanje i specijalizaciju. Norveški jezik sam učila u Beogradu, a posao sam dobila preko jednog biroa za zapošljavanje i imala sam ugovor na dve godine. Radila sam u tri različite ustanove”, kaže Branka i dodaje:

“Od 2012. godine živim u Dramenu, jer sam dobila stalan posao kao medicinska sestra specijalista. Prezadovoljna sam jer sam pre dve godine uspela da kupim stan, auto i sve neophodne stvari i to od plate. Dolazim u Beograd nekoliko puta godišnje i mogu da priuštim razna putovanja. Mislim da je to dovoljan razlog da se napusti Srbija, jer od sestrinske plate ne može da se preživi u našoj zemlji, a ni da se deca školuju”.

Kako kaže, ranije nikada nije pomislila da će doći trenutak kada će ona napustiti svoju zemlju.

U poslednje vreme, medicinske sestre najviše odlaze u skandinavske zemlje i Nemačku, a ukoliko se taj trend nastavi, situacija će biti slična kao sa lekarima, odnosno, neće imati ko da brine o bolesnim pacijentima.

U Sindikatu medicinskih sestara i tehničara kažu da svake godine iz Srbije u inostranstvo odlazi nekoliko stotina medincinskih sestara kako bi našle bolji posao.