Stefan i još nekolicina momaka usred leta rade u zimskim odelima, jer im je na radnom mestu čak "minus 15". Bili smo u ledenoj komori i, verujete, pravi je šok za organizam.
Ovih dana svi smo tražili način da se rashladimo - neko je “pobegao” na Adu ili na neki od bazena, neko se zavukao u klimatizovane prostorije... A onda, kada ste pod klimom i izlazite napolje - jer morate, doživite pravi atak na organizam.
Zamislite tek da budete na 38, 39 stepeni, pa onda uđete u prostoriju gde je minus... i led svuda oko vas.
Sa time se svakodnevno suočavaju radnici u firmi “Ledilo” koja dnevno proizvede čak devet tona leda - što za potrebe kafića, restorana i klubova, što za neke velike događaje kao što je Festival Exit ili za potrebe profesionalnih sportista.
Stefan koga smo zatekli kako pakuje led u pogonu ove firme i to obučen u zimsku jaknu, sa kapom na glavi, kaže da u komoru u kojoj temperatura dostiže i do minus 15 stepeni , uđe i do 50 puta za osam sati, koliko mu traje smena.
”Pa, uđem od pet do 55 puta. Tu se led pakuje na palete, a pošto mnogi kafići traže i mrvljeni led, moram zbog toga češće da ulazim . Zadržim se 10, 15 minuta dok slažemo džakove sa ledom ili ih tovarimo za transport. Inače, moram toplo da se obučem – i jakna, kapa, čarape”, ističe Stefan i objašnjava nam da pri ulasku u komoru isključi displej koji pokazuje i kontroliše temperaturu, tako da ona pri ulasku padne, a potom se po izlasku i zatvaranju vrata opet diže do čak 15. podeoka.
A, čim se otvore vrata od komore... zapahne vas ledeni vazduh. Morali smo da uđemo.... kolega da bi fotografisao, a ja... pa iz radoznalosti.
Čudno je, ali u tom trenutku ne osetite nikakav šok, posebno ako se dobro obučete, što ja nisam baš do kraja ispoštovala. Obukla sam jaknu ali na nogama sam imala sandale, pa me je osećaj hladnoće i blagog bola pratio narednih nekoliko sati.
Stefan kaže da se navikao na ovu “igru toplo-hladno”, ali da ipak doživi šok svaki put kada izađe napolje gde je skoro 40 stepeni.
”Iako pre izlaska napolje boravimo u prostoriji gde je klima kako bismo se adaptirali, nije baš svejedno. Nisam imao do sada nikave tegobe, što ne znači da neću”, kaže smejući se ovaj mladić dok zahvata metalnom lopaticom tek napravljen led iz mašina.
U toku smene napuni čak 500 kesa leda, što one po tri, što po pet ili 10 kilograma, a odokativno već zna koliko puta treba da zahvati lopaticom do mere. Ipak, napunjenu kesu potom stavlja na vagu, a onda u velika metalna kolica koja odvozi u komoru.
”U 100 grama staje četiri kocke leda, tako da znam koliko staje u kilogram, a i nekako ruka vam se navikne”, objašnjava ovaj mladić.
U toku letnje sezone mašine neprestano pumpaju vodu, prečišćavaju je i lede, stvarajući kocke savršenog oblika, a kada krenu da izbacuju kocke iz kalupa u “fioku” u dnu zvuči kao pucketanje kokica u mikrotalasnoj.
TONE LEDA DNEVNO
Potreba za ledom je ovih dana nenormalna, kaže komercijalni direktor Marko Gaković, a da je zaista tako uverili smo se jer njegov telefon dok je razgovarao sa nama gotovo da nije prestajao da zvoni. Klijenti su naručivali, naručivali, naručivali...
”Verujte, toliko imamo posla da ne znamo gde nam je glava. Radimo po ceo dan, a i noću do dva, tri sata – uglavnom zbog noćnih klubova i kafića”, ističe Gaković o dodaje:
“Posla ima i u toku zime, ali je leti, posebno kada se zaređaju vreli dani, 'potpuno ludilo'. I Nova godina je udarna- kao da je 35 stepeni”, kaže kroz osmeh Marko.
On ističe da se dnevno napravi oko osam, devet tona leda i da ovih dana jedva stižu da proizvedu koliko je potrebno.
Najveća isporuka od devet tona “u cugu” bila je za potrebe festivala Exit. Inače, kako nam je rekao Gatović, velika količina leda je isporučivana i tokom gradnje mosta na Adi.
”Pre dve godine zvali su nas iz beogradskog Zoo-vrta da im donesemo oko pet, šest tona leda kako bi rashladili vodu gde su foke. Često nam led traže i profesionalni sportisti, posebno fudbaleri za opuštanja i nakon povreda”.
Osim klasičnog leda, ova firma pravi i svojevrsne ledene skulpture – labudove, srca, školjke za hranu i posude za šampanjac, venecijanske gondole i to uglavnom za svadbe.
”To nam ne traže baš često. Uglavnom je reč o velikim i skupim slavljima koja priređuju gastarbajteri”, objasnio nam je Gaković i dodao da je cena dva labuda 100 evra, dok je posuda za šampanjac 30 evra.
Da bi se napravila neka od tih skulptura potrebno je od 24 do 72 sata, a da se istopi tri, četiri sata, ali “uvek ima onih koji žele takav luksuz na zabavi”, ističe Gaković.
Ako zanemarimo te skulpture, činjenica je da je led, pogotovo u velikom gradu kao što je Beograd, preko potreban u vrelim danima. Zato hvala momcima koji sa paklenih 39 “uskaču” u debeli minus i pakuju ledene kockice.
