"Do sada je ova oblast bila definisana kroz najmanje osam različitih zakonskih rešenja, sada će to biti celovit pravni okvir i krovni zakon koji Srbija dobija sa zakonom o informacionoj bezbednosti", rekao je Ljajić na konferenciji o informacionoj bezbednosti.

Taj nacrt zakona je, kako je rekao, u skladu sa evropskom strategijom o bezbednosti informacionih sistema.

Zakonom će se, kako je naveo, urediti mere zaštite od bezbednosnih rizika u informacionom sistemu.

Takođe će se, dodao je, definisati obaveze i odgovornosti svih pravnih lica prilikom korišćenja i upravljanja informacionim sistemima, ali i definisati nadležnosti svih organa u sprovođenju ovog zakona.

Ljajić je istakao da će po prvi put biti formirano i telo za koordinaciju poslova informacione bezbednosti, ali i da se prvi put ustanovljava i nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono komunikacionim sistemima.

"Ne radi se o nikakvim novim institucijama, već o boljoj organizaciji različitih sistema unutar državne uprave koji bi trebalo da koordiniraju sa poslovima u oblasti informacine bezbednosti", rekao je ministar.

On je istakao da je uvažen čitav niz prmedbi na ovaj nacrt zakona, dobijenih kroz javnu raspravu.
Američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi izjavio je da Srbija može da očekuje pomoć američkih kompanija u suzbijanju visokotehnološkog kriminala, ali i dodao da u MUP-u rade ljudi koji su veoma stručni za ovu oblast.

On je rekao da je u suzbijanju visokotehnološkog kriminala potrebna pomoć vlade jer bez toga, kako je dodao, nema uspeha na ovom polju.