Labudovi na Zemunskom keju NISU okovani ledom | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Labudovi na Zemunskom keju NISU okovani ledom

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Nadležne institucije nisu potvrdile tvrdnje da su na Zemunskom keju labudovi okovani ledom i da je veliki broj njih uginuo, piše "Politika".

Izvor: Mondo/ Goran Sivački

Stručnjaci zavoda za zaštitu prirode Srbije obišli su taj deo Zemuna na poziv sugrađana.

"Deo reke na Zemunskom keju gde su labudovi obišli smo i utvrdili da oni nisu zarobljeni u ledu. uočeno je da jedna grupa od 11 labudova boravi uz rub keja, gde ih posetioci hrane. Veći broj je smešten dalje od keja, na ivici leda i otvorene vode i u tom delu se i kreću. Pored labudova uz rub keja nalazi se i veliki broj galebova i pataka gluvara", rekao je za "Politiku" ornitolog Miloš Radaković iz Zavoda za zaštitu prirode.

Labudovi, među kojima je i labud grbac kao najrasprostranjenija vrsta kod nas, adaptirani su na boravak u ledenim vodama jer su im prirodna staništa severni krajevi centralne i severne Evrope.

Mehanizmi kojima se labudovi u najvećoj meri brane od niskih temperatura jesuležanje ili sedenje na ledu i snegu, nogu povijenih u perje kako bi održali optimalnu telesnu temperaturu, naročito nogu.

To može da izgleda kao da su ptice zarobljene u ledu, a zapravo nisu.

"Najbitnije je da se ptice ne uznemiravaju i rasteruju sa lokacija gde se nalaze, kako bi što više ostale u grupi, odnosno u jatu. Hranjenje svih ptica pa i labudova je poželjno, ali ne bi trebalo dolaziti u kontakt i ulaziti u prostor gde se one kreću na kopnenom delu staništa. Prilikom hranjenja nikako se ne sme koristiti hlebjer je kvasac poguban za ptice i za njihova staništa. Razgradnjom kvasca i soli narušava se vodeni ekosistem. Generalno, ptice bi trebalo hraniti isključivo zrnastom hranom - pšenicom i kukuruzom, a ptice iz reda pevačica i suncokretom", ističe Radaković.

Led, ako potraje, može da ugrozi labudove, ali i druge vrste ptica jer teže dolaze do hrane.

Nepovoljni vremenski uslovi mogu loše da utiču na one jedinke koje su slabe i bolesne.

I trenutna situacija je ozbiljna, pošto je poslednjih meseci kod pojedinih primeraka labudova u Srbiji registrovan ptičiji grip.

"Obavešteni smo da građani samoinicijativno spasavaju ptice, a neki ih unose i u kuću. U većini slučajeva to nije neophodno, a i zbog bolesti nije preporučljivo dolaziti u direktan kontakt sa njima, naročito u vodenim staništima. Ako sugrađani nađu na bilo koji način ugroženu pticu, neophodno je da obaveste najbližu veterinarsku organizaciju, a pticu ne bi trebalo dirati do dolaska veterinara", napominje Radaković.

Pojava ptičijeg gripa kod pojedinih pernatih vrsta ne bi trebalo da unese paniku među sugrađane.

"Nema potrebe da ljudi ostvarajuju kontakt sa divljim pticama, ali bi trebalo napomenuti da se virusni oblici gripa kod ptica u uobičajenim, normalnim okolnostima ne prenose direktno na ljude", kaže epidemiolog Zoran Radovanović.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU