Veliki post Uskršnji post
Mondo/ Stefan Stojanović 

Za pravoslavne vernike počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 16. aprila.

Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek proslavljaju u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.

Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Doručak za dane posta


Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio sotona.

Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.

Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.

Veliki, časni post traje četrdeset dana, do Lazareve subote, a poslednja nedelja pred Uskrs, koja se naziva Strasnom sedmicom, nije uključena u ovo vreme.