/autor: Igor Velić, master inž. saobraćaja/
Stariji od 65 godina su među najugroženijim kategorijama u saobraćaju. Generalno, putna infrastruktura, ulice, trotoari, pešački prelazi i zone velike atrakcije u Srbiji, nisu prilagođene za bezbedan pešački saobraćaj, što se posebno odražava na ovu starosnu populaciju.
Od 2016. do 2018. godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je ukupno 469 i povređeno 6.600 starijih lica. U proseku, godišnje u Srbiji u saobraćajnim nezgodama pogine oko 156 i biva povređeno više od 2.000 starijih osoba.
Drugim rečima, u proseku, svaki drugi dan jedno starije lice pogine u saobraćajnim nezgodama i svakoga dana bude povređeno oko 5 starijih osoba.
POGLEDAJTE VIDEO AGENCIJE ZA BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU
Osobe starije od 65 godina imaju slabije psiho-fizičke i motorne funkcije što jednim delom i dovodi do ovakvih posledica u saobraćaju. Sa godinama smanjuju im se vizuelne i slušne sposobnosti. Čulo vida smanjuje se za 25 odsto, dok se starijim od 80 godina starosti vidno polje sužava i do 50 procenata.
Takođe, sa godinama se smanjuju i fizičke sposobnosti, usporavaju se pokreti, javlja se pad u snazi mišića, pad u koordinaciji pokreta i gubi se preciznost. U toj dobi dešavaju se duševne promene u karakternom i intelektualnom pogledu i dolazi do nemogućnosti realnog sagledavnja svojih sposobnosti. Od 50. godine života kosti postaju krtije, smanjuje se elastičnost mekih tkiva i snaga mišića te stoga su u nezgodi često dolazi do preloma, nogu, ruku, kuka, rebara...
To je period kada se javljaju hronične bolesti, problemi sa pamćenjem, mogućnost demencije... U saobraćajnim nezgodama lica starija od 65 godina najviše smrtno stradaju kao pešaci (45%), skoro svaki drugi poginuli, a zatim u svojstvu vozača (40%), i na kraju kao putnici u vozilu (15%).
Gotovo svaki drugi poginuli biciklista, svako treće poginulo lice na traktoru i skoro svaki peti poginuli mopedista su stariji od 65 godina.
Zbog svega navedenog, Svetska zdravstvena organzacije je osobe starije od 65 godina, proglasila ranjivom kategorijom učesnika u saobraćaju.
Najveći broj naših starijih sugrađana je stradao prilikom prelaska ulice. Odgovornost se tu nalazi i na jednoj i drugoj strani. Postoji veliki broj vozača koji ne poštuju saobraćajnu signalizaciju i saobraćajne propise te svesno time dovode i svoj i tuđi život u opasnost. Sa druge strane, dobar deo pešaka ulicu prelazi van pešačkog prelaza, provlači se pored parkiranih i zaustavljenih vozila, ne uverava se pre nego što stupi na kolovoz, prilikom prelaska kolovoza koriste mobilni telefon i slušalice...
POGLEDAJTE VIDEO AGENCIJE ZA BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU
Dva glavna uzroka saobraćajnih nezgoda sa starijim licima koja su evidentirana od strane policijskih službenika koji vrše uviđaj saobraćajne nezgode su: neprilagođena ili nepropisna brzina kretanja vozila i propusti vozača koji se odnose na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije.
Molba za vozače je da prema starijim licima budu humani i solidarni, da ih poštuju u saobraćaju, da shvate i razumeju njihove sposobnosti i mogućnosti, da im daju prednost ako su pešaci, a ako ih uoče kao vozače, da budu strpljivi za njihove eventualne usporene reakcije i da budu spremni na eventualne greške.
Pogledajte potresnu ispovest Gorane Stanković u produkciji Agencije za bezbednost saobraćaja iz serijala "Lična priča".
Takođe, apel vozačima je da kretanje vozila prilagode: osobini i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja, i drugim saobraćajnim uslovima tako da mogu blagovremeno da se zaustave pred svakom preprekom. I da obrate pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilaze pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagode tako da u svakoj situaciji koju vide ili predvide mogu da bezbedno zaustave svoje vozilo ispred pešačkog prelaza.
Savet za starije je da budu svesni svojih sposobnosti i mogućnosti, da ulicu isključivo prelaze na pešačkom prelazu ili da koriste podzemni i nadzemni prolaz za pešaka, da se pre stupanja na kolovoz uvere da li je bezbedno, da prilikom prelaska ulice ne koriste mobilni telefon i slušalice i da se ne provlače pored parkiranih i zaustavljenih vozila.
Kada u saobraćaju učestvuju kao biciklisti da obavezno koriste svetla na biciklima u noćnim uslovima, postavljanje raznih reflektujućih elemenata na bočnim, prednjem i zadnjem delu bicikala i nošenje svetle odeće (naročito odeće sa retroreflektujućim elementima ili retroreflektujući prsluci) u noćnim uslovima i uslovima smanjene vidljivosti.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja - simulacija nezgode pri brzini od 10km/h
Mere usmerene ka unapređenju bezbednosti starijih lica kao pešaka i biciklista potrebno je posebno preduzimati u centralnim gradskim zonama, gde je veća kocentracija starijih lica u saobraćaju, u blizini parkova, medicinskih centara, gerontoloških centara, tržnih centara, pijaca, škola, penzionerskih domova, pešačkih zona i drugih ustanova gde se okupljaju starija lica.
Takođe je potrebno nove ili rekonstruisane ulice, trotoare, pešačke staze, biciklističke staze, stepenice, rampe itd. projektovati u sladu sa humanim inženjeringom. Na pomenutim lokacijama je neophodan drugačiji pristup saobraćajnom oblikovanju prostora, uz primenu logičkih i jednostavnih rešenja za sve učesnike u saobraćaju, a posebno za naše najstarije sugrađane, imajući u vidu njihovog ponašanje i karakteristike.
U Srbiji je potrebna revolucija ideja, projekata i idejnih rešenja u u oblasti bezbednosti saobraćaja. Ideju koju ću izložiti u ovom tekstu je primena "Humanog inženjeringa", koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici.
Ovaj princip zapravo predstavlja skup saobraćajnih, urbanističkih, građevinskih, arhitektonskih i drugih mera sa ciljem formiranja jedinstvenog, bezbednog, ambijentalno prihvatljivog i podjednako dostupnog prostora za sve korisnike.
Posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.
U skladu sa tim treba dodatno osvetliti nesemaforizovane pešačke (biciklističke) prelaze, saobraćajnom signalizacijom i opremom smanjiti najveću dozvoljenu brzinu kretanja vozila u zonama atrakcije za starija lica, semafore dodatno opremiti tasterima za najavu pešaka i zvučnim signalima koji najavljuju kada je dozvoljen prelaz za pešake, prilikom projektovanja novih ili rekonstrukcije postojećih ulica planirati biciklističke staze ili trake, gde god je to moguće.
/autor: Igor Velić, master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com/