Nastavljamo seriju tekstova o bezbednosti u saobraćaju. Ovog puta se bavimo motociklistima.
/autor teksta: Igor Velić/
U okviru oblasti bezbednosti saobraćaja motociklisti zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mopedisti i motociklisti su proglašeni ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju. Zajedno sa pešacima, na globalnom nivou, motociklisti predstavljaju najugroženiju kategoriju učesnika u saobraćaju, imajući u vidu da zbirno čine oko 45% ukupnog broja svih poginulih u saobraćajnim nesrećama.
Istraživanjima u svetu (SWOV) utvrđeno je da je po jednom kilometru putovanja verovatnoća smrtnog stradanja vozača i putnika na mopedu i motociklu 20 puta veća u odnosu na verovatnoću smrtnog stradanja vozača i putnika u putničkom automobilu, a verovatnoća zadobijanja teških telesnih povreda je čak 40 puta veća.
Takođe, istraživanja u svetu pokazuju da motociklisti imaju preko 50 puta veću šansu da dožive saobraćajnu nezgodu u odnosu na ostale učesnike u saobraćaju.
Treba napomenuti da je u Srbiji u proteklih 10 godina poginulo više od 1.000 motociklista, dok je 25.000 ljudi doživelo lakšu ili težu povredu. U gotovo svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima u Srbiji učestvovao je motorni dvotočkaš - moped ili motocikl.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Brzina (prekoračena, neprilagođena itd.) je glavni uzrok saobraćajne nezgode sa motociklistima. Ono što će svakako ubiti je usporenje, odnosno pad brzine u jedinici vremena. Pri brzini od 50-60 km/h, kada telo udari u neku nepomičnu prepreku, ono trpi silu od 20 g. Nema te opreme koja će u takvoj situaciji sačuvati motociklistu. Iz tog razloga važno je da motociklista predvidi mogućnost nastanka opasne/iznenadne situacije.
Većina povreda koje su rezultat saobraćajnih nezgoda sa motociklistima su povrede glave. U evropskim zemljama, povrede glave uzrok su u oko 75% slučajeva uzrok smrti među vozačima motocikla. Analizama saobraćajnih nezgoda koje su izazvali motociklisti utvrđeno je da kaciga nije smetala vozaču da vidi opasnost, i da se većina nezgoda dešava na kratkim relacijama (5-6 km), i da se većina vozača kretala brzinom do 50 km/h, i da su vozači koji su nosili kacigu imali trostruko veće šanse da prežive.
Pri sudaru brzinom od 20 km/h glava udari u prepreku silom od 1500 N (sila mase do 15 kg). To ne može da izdrži ni natvrđa glava.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Nošenje zaštitne opreme (homolgovane kacige, obuća, odeća, štitnici itd.) utiče na pasivnu bezbednost motociklista, odnosno na umanjenje posledica u slučaju nastanka saobraćajne nezgode.
Nošenje zaštitne opreme može umanjiti rizik od lakih telesnih povreda za 33-50%.
Evo jednog zanimljivog podatka koji će vam možda pomoći prilikog odabira motocikla. Naime, prema stranim istraživanjima (Teoh, 2010) motocikli opremljeni ABS sistemom učestvovali su u 37% manje saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u odnosu na one koji nisu bili opremljeni ABS sistemom.
Ono što je naročito zanimljivo, jeste to da je 40% vozača izjavilo da u momentu pre nego što je nastala saobraćajna nezgoda uopšte nije videlo motociklistu u retrovizoru. Kao najčešći razlog tome navodi se da im je motociklista ili mopedista bio slabo uočljiv. U prilog tvrdnji govore i rezultati evropskog istraživanja o motorizovanim dvotočkašima (MAIDS, 2004) gde se došlo do rezultata da u 36% saobraćajnih nezgoda vozač motornog vozila nije uočio dvotočkaša, a u 12% slučajeva vozač dvotočkaša nije uočio drugo vozilo.
Pojedina istraživanja pokazuju da vozači ne primećuju jedan far. Motociklisti čine dva odsto registrovanih vozila i vozači po stečenoj navici očekuju dva fara. Kada vide jedan far, događa se da ga ne registruju u zoni raskrsnice, a u samoj raskrsnici najteži su bočni sudari, kada motociklista naleti na srednji deo automobila.
Pogledajte potresnu ispovest Milana Mitića koji je preživeo tešku saobraćajnu nezgodu sa motociklom u produkciji Agencije za bezbednost saobraćaja iz serijala “Lična priča”.
Vozači motocikla moraju imati vidljivu zaštitnu opremu ili garderobu na sebi. A pored vizuelne uočljivosti bitna je i zvučna uočljivost. Ako niste znali - električni trotineti i motocikli koji ne stvaraju buku u stručnim krugovima nazivaju "tihim ubicama".
Drugi dosta čest uzrok koji vozači nabrajaju jeste da nisu očekivali da će neko da ih obiđe sa desne strane. Moramo priznati da se često događa da se motociklisti provlače između kolone vozila. Dok je gotovo 100% vozača je izjavilo da im je dosta stresno kada motociklista vozi razdelnom linijom.
Naravno i vozači automobila prave greške u vidu ne uveravaanja, prekoračenja brzine, koriste mobilni telefon, ne daju ili kasno upotrebe pokazivač pravca ili naglo skrenu i tako preseku putanju motociklistima itd.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Da se razumemo, u ovom tekstu nisam imao nameru da bilo koga osuđujem, niti smatram da je kriva samo jedna strana, jer kad se nezgoda dogodi kasno je raspravljati ko je kriv. Već ako želimo da poboljšamo stanje bezbednosti u našoj zemlji moramo imati profesionalni i sistematični pristup problemu. A u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju ključna je edukacija i unapređenje obrazovanja u ovoj oblasti.
Što se tiče mladih vozača koji imaju najveći rizik stradanja na moticiklima što statistika i pokazuje, nije pitanje da li će se nezgoda desiti, nego kada će se desiti. Te stoga bi ih savetovao da pre učešća u saobraćaju dobro savladaju tehniku vožnju, da se upoznaju sa pravilima i propisima, da se opreme zaštitnom opremom, da poštuju ograničenja brzine, da provere tehničku ispravnost svog motocikla, i da izaberu motocikl koji odgovara njihovoj konsituciji.
Savet za roditelje je da ne podležu pritisku dece da kupe motocikl, već je potrebno prvo obezbediti opremu i kvalitetnu obuku i edukaciju.
/autor teksta: Igor Velić, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com/