/autor teksta: Igor Velić/
Profesionalni vozači znaju da uprkos svim poteškoćama, merama zaštite i raznih ograničenja i problema roba koju prevoze mora da stigne do krajnjeg odredišta. Medicinska oprema mora stići do bolnica i domova zdravlja. Prehrambeni proizvodi moraju stići do trgovinskih objekata. Lekovi moraju stići do apoteka. Sirovine moraju stići do fabrika.
Veliki broj naših vozača trenutno krstari putevima širom Evrope i duž čitave naše zemlje. Prolaze i zadržavaju se u zemljama i gradovima koji su teško pogođeni virusom. Na tom svom putu kako bi nas snadbeli osnovnim životnim namirnicama, rizikujući svoje zdravlje i zdravlje svojih porodica, prolaze kroz razne neprijatnosti i probleme.
Kolone u kojima čekaju na granici su kilometarske, preko 15 sati dnevno provode u kabini kamiona, gde spavaju, jedu... Dodatni problem im stvaraju i protokoli o merama zaštite pošto svaka država primenjuje drugačije merei metode u borbi protiv virusa.
Šta sve trenutno doživljavaju i proživljavaju znaju samo oni i članovi njihovih porodica koji strepe za njihovo zdravlje i živote.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Ko su zapravo profesionalni vozači?
Profesionalni vozači su osobe čije je osnovno zanimanje upravljanje motornim vozilom i koje su zadužene za prevoz robe ili putnika.
Da bi osoba mogla da obavlja posao profesionalnog vozača potrebno je da poseduje: vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije, odgovarajuće vozačko iskustvo, potreban nivo poznavanja propisa, informacije o tehničko-eksploatacionim karakteristikama vozila kojim upravlja, informacije o karakteristikama saobraćajnica po kojima se kreće i uslovima koji vladaju na njima, odgovarajuće psihomotoričke sposobnosti za bezbedno upravljanje vozilom i izražene kroz: dobru koordinaciju pokreta i orijentaciju u prostoru, mentalnu stabilnost, samokontrolu i logičko rezonovanje i visok nivo odgovornosti i koncentracije.
Od 2015. do 2017. godine u Srbiji su se dogodile 434 saobraćajne nezgode sa smrtnim posledicama u kojima su učestvovala komercijalna vozila (teretna vozila i autobusi) i 7.891 saobraćajnih nezgoda sa učešćem komercijalnih vozila u kojima je bilo povređenih lica.
U ovim saobraćajnim nezgodama poginulo je 499 osoba i 12.861 lice je povređeno. Oko 28% poginulih lica i oko 21% povređenih lica strada u saobraćajnim nezgodama sa komercijalnim vozilima.
Zbog njihove mase i gabarita, koja je svakako veća u odnosu na masu drugih učesnika u saobraćaju (putnički automobili, motocikli, pešaci itd.), većina lica koja pogine u saobraćajnim nezgodama sa ovom vrstom vozila nisu vozači i putnici iz komercijalnih vozila. Najviše nastradalih lica u saobraćajnim nezgodama sa komercijalnim vozilima, oko 53%, pripada kategoriji vozača ili putnika u putničkom automobilu, dok oko 21% poginulih pripada kategoriji pešaka.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Bez obzira na gore prikazane podatke, uzrok nastanka saobraćajnih nezgoda sa učešćem komercijalnih vozila najčešće nije zbog krivice ili pogrešnog manevra vozača komercijalnih vozila, već i drugi učesnici često doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda.
Čest je slučaj da vozači putničkih vozila pretiču komercijalna vozila preko neisprekidane linije, da se prilikom preticanja ne uveravaju, loše procenjuju situaciju, koriste mobilni telefon i slično.
Najčešći faktori koji su doprineli nastanku saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima sa komercijalnim vozilima su: neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta (uticaj brzine na nastanak saobraćajne nezgode biće obrađen u jednoj od narednih kolumna), propust vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije i gubitak kontrole nad vozilom.
Kod profesionalnih vozača umor tokom vožnje je česta pojava. Bitno je naglasiti da vozači moraju da poštuju Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. Ali neretko se javlja eksploatacija vozača od strane poslodavaca koji od njih zahtevaju da prekoračuju i ne poštuju pomenuta ograničenja o vremenu rada, odmora i pauza, ili zbog loše organizacije posla i lošeg planiranja ruta i raznih drugih propusta i problema nisu u mogućnosti da ispoštuju pomenuta ograničenja.
Takođe, ima i zloupotreba od strane samih vozača.
Pogledajte video prilog Agencije za bezbednost saobraćaja
Umor kao uzrok saobraćajne nezgode zaslužuje posebnu kolumnu kojom ću se svako pozabaviti i sa stručnog stanovišta pokušati da rasvetlim taj problem. Ali treba napomenuti da na osnovu podataka dobijenih u istraživanjima, gde su se podaci dobijali na osnovu anketa i upitnika, zaključak je da je u 5% do 10% nezgoda umor imao ulogu, dok istraživanja dubinskih analiza nezgoda pokazuju da umor ima ulogu u 10% do 25% nezgoda.
Studije pokazuju da vožnja u stanju umora povećava rizik od saobraćajne nezgode gotovo četiri puta. Umorni vozači i ne pokušavaju da izbegnu nezgodu ili da koče, što saobraćajnu nezgodu čini intenzivnijom i sa težim posledicama.
Istraživanja su pokazala da manje od šest sati sna tri puta povećava rizik od saobraćajnih nezgoda, a manje od pet sati sna - čak pet puta!
Svi mi očekujemo da rafovi budu opremljeni prehrambenom i sanitarnom opremom, da su apoteke snadbevene svim lekovima i sredstvima koji su nam trenutno neophodni. Ali, mora se voditi računa i o zdravlju ljudi koji se brinu da nama sve gore navedeno bude dostupno.
/autor teksta: Igor Velić, master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com/