Pre skoro dva meseca zbog epidemije korona virusa, deca osnovih i srednjih škola napustila su svoje đačke klupe.
Za manje od 24. sata po prvi put u Srbiji uvedena je online nastava, što je značilo da svi treba da se prilagode novonastaloj situaciji u kojoj apsolutno niko nije imao iskustava.
"Sećam se te početničke euforije što ne mora da se ide u školu, što bukvalno iz pidžame može da se prati nastava", priča za MONDO Lada, mama malog Martina (8).
Ona je objasnila da je taj početak bio stresniji za roditelje nego za decu.
"Sama pomisao da moram da radim od kuće, uz to imala sam paralelnu obavezu da nadgledam Martina da li prati nastavu i radi domaće zadatke.... Nisam znala gde udaram", objasnila je Lada.
"Ona je bila svesna situacije, i svojim radom nam je više pomogla. Učilo se bez pritiska, kroz zabavu, uglavno se prelazilo gradivo koje su već savladali", rekla je Lada.
Međutim, mlađi školarci su bilo utoliko zahtevniji, zato što im je uglavnom trebala stalna pomoć roditelja. "Martin je imao slabiju koncentraciju, to su bili svakodnevni pregovori da ga nateram da završi neki zadatak", ukazala je mama osmogodišnjaka.
I roditelji starije dece bili su prinuđeni da im pomažu.
"Moram priznati, zbog preopterećenosti obavezama i kratkim rokovima,često smo mi roditelji radili domaće zadatke umesto dece", ispričao je za MONDO Duško otac Maše (12) i Rastka (10).
On je istakao da je najveći problem bio što su deca “bombardovana gradivom”, a domaće zadatke su dobijali da urade u najkraćem roku.
"Više se radilo, nema govora. Zamislite sve te profesore iz svakog predmeta kada u isto vreme daju domaće zadatke. Tu nije bilo koordinacije, po ceo dan, pa i kasnije uveče imao si obavezu da stalno budeš pored kompjutera", rekao je Duško.
Koliko zaista celu situaciju može dodatno da pogorša kada učitelj nije zainetresovan da pomogne deci i roditeljima, govori upravo mama trećaka Ksenija.
“Nama je ovo onlajn učenje prilično teško palo. Dodatno nam je komplikovalo situaciju to što naša učiteljica nije tehnički 'potkovana' a nije ni preterano zainteresovana za decu. U najvećem broju slučajeva bili smo prepušteni sami sebi i nastavi na RTS-u koja se mahom svela na ponavljanje već naučenog. Koliko smo uspeli da naučimo i pređemo, znaćemo sledeće školske godine”, rekla je za MONDO majka trećaka.
Da nije uzaludna izreka "malo dete mala briga, veliko dete velika briga" govori premer malih i velikih maturanata, koji pored toga što su se brinuli za uspeh, morali su da se spremaju za prijemni.
"Prednost kod starije dece je to što su samostalniji i kompjuterski obrazovani", ispričala je Marija, mama maturantkinje.
Prema njenim rečima veći je stres prijemni koji dolazi.
"Moja Anja hoće da upiše Filološku gimnaziju. Već u decembru smo se prijavili za pripreme prijemnog. Zbog vanrednog sranja, pripreme su otkazane i sada smo prepušteni sami sebi" objasnila je Marija.
Ona je istakla da su super pregurali ovaj period nastave na daljinu. "Mislim da to mnogi zavisi od roditelja kako se postavi prema detetu. Nama se Anja rano osamostalila i celu školu je gurala sama, a mi smo uvek bili tu da joj pomognemo, ali ne i da je non stop nadgledamo", ukazala je Marija.
Sa njom se slaže i mama, starijeg maturanta Jovana koji pored mature priprema prijemni za Fakultet dramskih umetnosti.
"Problem je bio taj što je Jovan ceo dan i celu noć bio za kompjuterom. A zbog izolacije nije mogao napolje, niti da se vidi sa devojkom i sa drugarima. Mladim ljudima treba prostor da se odmore od svega. Ovako si samo upućen na obaveze i to stvara dodatni pritisak, ali se bitno odražava i na raspoloženje. Jednostano psihički nije bilo zdrav ambijent", rekla je Selena, mama Jovana (17).
Iz ugla profesora
Selena Vučković, pored toga što je majka maturanta, ona je i profesor kineskog jezika u Filološkoj gimnaziji.
"Početak je bio jako težak, posle smo se uhodali" rekla je Selena za MONDO.
"Neki nisu imali Android telefone, mnogi koji su iz unutrašnjosti vratili su se kućama zbog vanrednog stanja, gde su imali loš internet ili ga uopšte nisu imali", objasnila je Selena.
Prema njenim rečima iako je imala sjajnu saradnju i komunikaciju sa svojim učenicima, ipak smatra da u ovakvom vidu nastave bitno nedostaje "interakcija" posebno prilikom ocenjivanja.
"Zaključivanje ocena neće biti realno. Mi ovog puta nismo imali dovoljno dobre platforme za kontrolisanje učenika tokom rada testova. Zato smo morali da uključimo druge kriterijume kao što su: redovno prisustvo, odrađivanje obaveza, kao i komunikacija sa profesorima”, rekla je Selena.
"Ipak su ovo vanredne okolnosti, ne možemo zaključiti ocenu na osnovu realnog znanja. Srećom, ja svoje učenike jako dobro poznajem i unapred znam ko koju ocenu zaslužuje" objasnila je profesorka kineskog jezika.
Sa njom se složila i njena kolegenica Margareta Samoran, profesorka japanskog jezika u Filološkoj gimnaziji, ona je dodala:
“Živa reč i živ glas u kriznim trenucima imaju presudnu ulogu, jer deca imaju utisak da je nekome stalo i do toga kako se oni osećaju. Online nastava ima tu negativnu karakteristiku da i pored platforme koja omogućava mnogo, ostavlja prostor da se neke stvari ne dožive ili ne shvate u pravom trenutku”.
Prema njenim rečima uprkos svim preprekama i nedostacima, smatra da je pređeno više od planiranog i da će đaci biti apsolutno spremni za narednu školsku godinu.
“Deca su apsolutno bila spremna na saradnju i odlično su se snašli i pored promena raspoloženja i raznih drugih problema psihološke prirode (od straha, preko nesanice, do realnih prostornih problema ili problema sa internetom). Sve u svemu, mislim da smo zajedno izvukli maksimum u ovoj situaciji”, zaključila je Margareta za MONDO.