U Srbiji trenutno ima oko 40.000 električnih trotineta, što ih posle gradskog prevoza čini najpopularnijim alternativnim sredstvom transporta, makar kada je u pitanju Beograd.
Električni trotineti pozitivno doprinose smanjenju zagađenja vazduha u prestonici, ali kako raste njihov broj, raste i potreba da se uvedu pravila i način korišćenja ne bi li se zaštitili svi učesnici u saobraćaju, uključujući i vozače trotineta.
"Činjenica je da ih na trotoarima ima sve više i da doprinose i smanjenju gužve na kolovozu, i zagađenja vazduha. Za sada nismo imali nezgode sa težim posledicama u kojima su učestvovali trotineti. Zato razmišljamo da novim zakonom propišemo da se trotineti i dalje voze trotoarom, ali uz ograničenje brzine od šest, sedam ili najviše osam kilometara na sat, što znači da bi praktično išli brzinom pešaka," kažu u saobraćajnoj policiji.
Da li vozite električni trotinet?
Ipak, to je još uvek samo predlog o kojem će se još raspravljati.
"Postoje trotineti različitih brzina i karakteristika, najbrži na svetu ide i do 90 kilometara na sat. Nedavno smo imali slučaj vožnje trotineta na autoputu brzinom od 80 na sat. Sve bi to trebalo sagledati pre donošenja zakona, a i dalje su otvorena pitanja ko će smeti da vozi koji trotinet i da li je obavezna zaštitna oprema," naglašavaju u policiji.
Agencija za bezbednost saobraćaja ne učestvuje u izradi novog Zakona o bezbednosti, ali očekuje da će do kraja godine biti donet nacrt zakonskog okvira za korišćenje trotineta. Dok se ne donese zakon, mogu samo da traže od vozača da ne voze na kolovozu, da maksimalno koriste biciklističke i pešačko-biciklističke staze, ali i da vode računa o brzini.
"Apelujemo da na biciklističkim stazama ne idu brže od 35 na sat, a na pešačko-biciklističkim ne brzinom većom od deset kilometara na čas. Tamo gde nema staza, apelujemo da se kreću trotoarom, ali ne brže od šest kilometara na čas. Dakle, na trotoaru nema zaletanja, i vozači moraju imati u vidu da ih pešaci ne očekuju, niti ima razloga da očekuju vozilo na površini namenjenoj njima, i to značajno većom brzinom od njihove brzine kretanja," navode u Agenciji.
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović smatra da električnim trotinetima nije mesto na trotoaru.
"Postavlja se pitanje, šta je trotinet ako se na tržištu pojavio model koji ide 100 na sat? Da li je to motocikl? Ako znamo da je razlika između mopeda i motocikla to što moped ne ide brže od 45 na sat. Nejasno je i ko će, i na koji način, kontrolisati vozače da li poštuju ograničenje brzine od šest, sedam ili osam kilometara. Kako će ih 'hvatati' ako trotineti nemaju registarske oznake. Zbog čega bicikl po zakonu ne sme na trotoar, a trotinet sme? To su sve pitanja koja se moraju sada propisati jer su na tržištu sve jeftiniji i brži modeli. Da ne donosimo sada zakon koji bi ih dozvolio na trotoaru, da bismo posle četiri godine sve menjali kada se svi već naviknu da ih voze na taj način," kaže Okanović.
Zoran Bukvić iz udruženja "Ulice za bicikliste" smatra da bi trotinetaši trebalo da dobiju status biciklista.
"Nije racionalno da ukinemo nešto što ceo svet praktikuje, trotineti su realnost i već sada ih u Srbiji ima gotovo kao i biciklista. Trebalo bi im dati ista prava, ali bi im trebalo ograničiti brzinu kretanja u pešačkim zonama jer se na trotinetu lakše ubrzava, a teže koči. I biciklistima je zabranjeno da voze trotoarom, ali nas tolerišu ako ne jurimo," rekao je on.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(MONDO/Blic)