Kanal Šuganica koji se nalazi u centru Surčina je prava "ekološka bomba" i dugogodišnji problem meštana ove opštine u Beogradu.
Prema rečima stanovnika ove opštine, kanal je "leglo zaraze" jer godinama služi za odlaganje otpada, leševa životinja i fekalnu kanalizaciju.
"Oko 200 metara od opštine Surčin između dečjeg parka i novog tržnog centra u izgradnji izvire Šuganica i teče kroz uži centar Surčina, ispod pravoslavnog groblja kroz Vrtlarsku ulicu, pored obilaznice i uliva se u Galovicu. Ovo leglo zaraze služi za fekalnu kanalizaciju i odlaganje otpada, neretko i leševa životinja", kaže čitalac koji se obratio redakciji MONDO.
Ovaj kanal je izgrađen kako bi služio za odvodnjavanje viška vode iz plavnog područja na najnižoj koti opštine Surčin. Polazi od Vojvođanske ulice do crpne stanice za kanalizaciju, zatim ide na zapad tako što seče Ulicu braće Puhalović, sve do ulice Krušedolske, između ulica Barske i Braće Novaković, pa do Vojvođanske i Galovice.
Prema rečima meštana, rešenje ovog problema se toliko dugo odlaže, da su neki od građana predložili da se ovaj kanal zatrpa.
"Iako je dužina ovog vodotoka oko 3.000 metara do sada je opština Surčin zatvarala oči za ovaj ekološki problem iako je već bilo predloga od strane građana da se ceo vodotok stavi u cevi i zatrpa jer drugo rešenje očigledno ne postoji", kaže meštanin Surčina.
Još jedan čitalac MONDA iz Surčina obratio nam se istim povodom.
"Kanal Šuganica, koji treba da služi odvodnjavanje, zatrpan je smećem i šutom. Nikada nismo dobili odgvoore institucija kada će biti očišćen, samo da se radi na otklanjanju problema u najskorijem roku, ali od tada je prošlo nekoliko godina", kaže naš čitalac.
Redakcija MONDO obratila se opštini Surčin, od koje smo dobili odgovor da oni kao gradska opština nemaju nadležnost za poslove izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i održavanja vodnih objekata za odvodnjavanje u javnoj svojini.
"Iz tog razloga, GO Surčin se redovno obraća JVP Srbijavode i VP Galovica molbama da se revitalizacija i sanacijja kako kanala Šuganice, tako i kanala Galovica ostalih kanala na teritoriji opštine Surčin, uvrste u plan i program radova za narednu godinu", kažu iz opštine Surčin.
Kažu da je kanal Šuganica više puta čišćen i za sadašnji ambijent kanala uglavnom su odgovorini neodgovorni pojedinci, zbog bacanja otpada i ptpadnih voda u kanal.
"Tražili smo da se Šuganice zacevi. Zbog ranijeg nedostatka kanalizacije otpadne fekalne vode iz domaćinstva koja se nalaze u ulicama pored kanala, rešavane su izgradnjom septičkih jama, ali se zbog podizanja nivoa otpadnih voda jame često izlivaju,a pojedinci su direktno sproveli odvođenje otpadnih voda u kanal. Sada, mada postoji kanalizaciona mreža u dobrom delu užeg jezgra Surčina, vlasnici domaćinstva pored Šuganice nisu iskazali interesovanje za priključenje na kanalizacionu mrežu, te neki od njih i dalje ispuštaju otpadne vode u kanal", rečeno je za naš portal iz opštine Surčin.
PAROLA "ZAGAĐIVAČ PLAĆA" SAMO NA PAPIRU
Da su nepoštovanje zakona o upravljanju vodama i nedostatak sistema za prečišćavanje otpadnih voda jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji, kaže Dejan Zagorac predsednik Eko centra.
"Jedan problem je đubre, koje ljudi bacaju u reke i kanale, ali prolaze bez ikakvih sankcija i kazni. Po sistemu 'samo da nije u mom dvorištu', misle da reka sve nosi. Drugi problem je industrijski otpad, na mestima gde postoji tekstilna i prehrambena industrija. Umesto parole zagađivač plaća koja važi samo na papiru, često niko ne želi da se zamera proizvođačima i firmama, pa ih puštaju da zagađuju reke bez ikakvih sankcija", kaže Dejan Zagorac za MONDO.
Čišćenje kanala nije rešenje, već mora da postoji sistemski plan kojim će se problem trajno rešiti, kaže Zagorac.
"Moraju se koristiti savremene metode prečišćavanja. Milsimo da je skupo ulaganje, ali zapravo je skuplje kada se ne ulaže i dođe do problema, kao što su poplave i zgađenje koje utiče na zdravlje. Ne smemo da zatrpavamo i gušimo reke jer to nije rešenje", kaže naš sagovornik.
Podseća na mnoge druge probleme sa rekama u Beogradu i Srbiji, koji takođe čekaju na svoje rešenje već duži vremenski period.
"Topčiderska reka služi kao odvodni kanal. Takođe, nedavno smo ponovo imali ogroman problem sa rekom Pek. Nismo svesni koliko su nam reke veliki resurs. Građani treba da "pritskaju" donosioce odluka, opštine i ministarstva, da ekologija bude jedan od prioriteta. Tu su još inspekcija za zaštitu životne sredine i Srbijavode, kao i brojne incijative, kojima se treba obratiti čim uočimo ovakve probleme", kaže Dejan Zagorac.
Da se samo uklanjanjem otpada za kojim se najčešće poseže zapravo ne rešava problem i njegov uzrok, saglasni su ekološki aktivisti.
"Fotografije Potpećkog jezera prepunog đubreta su nas nekoliko dana preplavile, pa su nekoliko dana kasnije u ovaj deo jugozapadne Srbije stigli bageri, kamioni i počeli da uklanjaju otpad. Trebaju nam konkretna rešenja i primena zakona, a ne da sve ostane na papiru kao i do sada", kaže ekološka aktivistkinja Mila Đurović.
Podseća da se nedavno razgovaralo i o zagađenju sliva reke Drine, čija je Lim pritoka. Većina smeća koje se nalazi u limu dolazi sa deponije u Prijepolju koja je sada zatvorena, ali je ostao niz drugih manjih deponija u okolini.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Da samo uklanjanje otpada ne rešava problem i njegov uzrok, saglasni su ekološki aktivisti iz Srbije.