DA LI NAS MASKE ŠTITE OD ZAGAĐENJA I KOJE POSLEDICE ONO IZAZIVA? Stručnjaci odgovaraju na najvažnija pitanja o vazduhu | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

DA LI NAS MASKE ŠTITE OD ZAGAĐENJA I KOJE POSLEDICE ONO IZAZIVA? Stručnjaci odgovaraju na najvažnija pitanja o vazduhu

Autor Aleksandra Vasić
Autor Aleksandra Vasić

Zagađenje vazduha prethodnih dana ponovo je bilo glavna tema u Srbiji, dok su se na tegobe najviše žalili oni koji su preležali korona virus.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Porast broja zaraženih korona virusom, u kombinaciji sa zagađenjem vazduha, doveo je do većeg broja osoba koje su se ovih dana žalile na tegobe sa plućima i otežano disanje. Tegobe su imali oni koji su koronu preležali, ali su ponovo osetili "kratak dah" u danima kada je zagađenje visoko, kaže za MONDO pulmolog Tatjana Paunović iz privatne zdravstvene ambulante u Beogradu.

Da je situacija sa zagađenjem vazduha ponovo tema, potvrđuju i čitaoci MONDA, koji su se našoj redakciji obratili zbog ovog problema.

"U danima kada je vazduh zagađen ponovo mi se javlja kratak dah, koji sam imao samo tokom korone pre šest meseci. U danima kada je zagađenje toliko veliko, jasno se vidi popodne i uveče da je vazuduh "posiveo". Kada je tako, kasnije u toku večeri dosta kašljem. Supruga mi je trudna, živimo u centru grada i zabrinut sam za zdravlje svih nas", kaže Ivan Babić (35) iz Beograda.

Možda će vas zanimati

Elizabet Paunović, šef SZO Evropskog centra za zivotnu sredinu i zdravlje u Bonu, kaže za MONDO da ovakve situacije nisu retkost i da dugotrajna izloženost zagađenju dovodi do brojnih drugih problema. 

"Ti je uglavnom zapaljenje pluća i hronična opstruktivna bolest pluća, koji nastaju nakon dugotrajnog izlaganja. Oni koji su već bolesni od korone, u danima kada je veliko zagađenje osećaju pogoršanje bolesti. Nizom naučnih istraživanja utvrđeno je da koncentracija ovih čestica u vazduhu izaziva astmu, bronhitis, suženje arterija srca, oštećenje krvnih sudova i pogoršanje korone", kaže Elizabet Zdravković. 

Analize koje je obavio institut "Batut" u 11 opstina u Srbiji, pokazale su da su Beograd, Valjevo, Smederevo i Užice neki od najzagađenijih gradova. Što se tiče Beograda, najzagađeniji delovi grada su Stari Grad, Novi beograd i Mostar.

"Na mestima gde ima više saobraćaja, to je glavni izvor zagađenja. Na drugim mestima, kao što su Bor i Pančevo, glavni izvor zagađenja je industrija. U velikom broju gradova, problem su individualna ložišta", kaže Elizabet Zdravković. 

Zagađen vazduh u Srbiji često se može primeti golim okom, ali i osetiti nerijatan miris zagađenja. Ipak, ne možemo na osnovu toga određivati zagađenost, kaže naša sagovornica. 

"Često se neprijatan miris može osetiti u vazduhu. Ipak, to nikako ne znači da je sunčan dan i vazduh bez miriisa znak da je sa vazduhom sve u redu, već to uvek treba proveriti na mestima na kojima postoje merne jedinice na prisustvo zagađujućih materija u vazduhu koje su golim okom nevidljive", kaže Elizabet za MONDO. 

Prema njenim rečima, mernih stanica još uvek nema dovoljno i potrebno je proširiti mrežu.

"Takođe, važno je ustanoviti koliko je zagađenje pored termoelektrane u jednom gradu, a koliko na drugim mestima, jer su tu rezulatati drugačiji. Zadatak lokalnih samouprava je da nabave dovoljan broj mernih stanica i da se napravi razlika između zagađenja na saobraćajnicama, raskrsnicama i drugim mestima", kaže naša sagovornica. 

ŠTA JE KONAČNO REŠENJE?

Obične hirurške maske, pa čak ni neke specijalizovane koje se kroiste protiv korona virusa, ne mogu se smatrati zaštitom od zagađenog vazduha.

"To može da bude privremeno rešenje, ali ne mogu se sportovi ni svakodnevne aktivnosti na otvorenom obavljati pod maskama. Pod uticajem toplog vazduha koji izdiše, osoba vlaži površinu maske i time se narušava njena fizička struktura, a samim tim i zaštita. Zato ne možemo smatrati da smo maskama zaštićeni od zagađenog vazduha", kaže Elizabet Paunović.

Mere za smanjenje emisija zagađujućih materija iz individualnih ložišta, termoelektrana, manjih energana, saobraćaja i teške industrije bi tek trebalo da budu preduzete, dok je broj ložišta u Beogradu potrebno prepoloviti na 150.000, kako bi se osetilo poboljšanje. 

"Korišćenje vodonika umesto goriva jeste jedno od rešenja za koji se zalaže EU ali i pojedine ustanove u Srbiji. To je nešto novo, što bi otvorilo velik broj radnih mesta i poboljšalo kvalitet vazduha. S druge strane, električni automobli pune se strujom iz termoelektrana i koriste litijumske baterije, pa se za njih ne može reći da su  potpuno ekološki. Važno je da se smanje individalna ložišta, da se skupi novac da se pređe na druge vidove grejanja i da se čuva energetska efikasnost. To znači subvencije za dobru izolaciju prozora i vrata. Zatim da se smanje poljoprivredne aktivnosti kao što su paljenje koje zagađuje", kaže naša sagovornica. 


Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte još

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ivan

Ja nesto ne verujem da nas maske sitite, ako je tako sto nam nisu maske preporucili i ranijih godina, dobro je da imam kod kuce preciscivac vazduha, i ne izlazim bez preke potrebe (nisam zeljan zagadjenog vazduha).

SL

Pa šta nam onda preostaje, da sačekamo lepo vreme, prestanak grejne sezone, pa ko preživi?! I tako do sledeće zime a onda sve po starom. Ne izgleda da je ikoga briga niti da se trudi.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU