Mnogi dobro pamte njegov intervju u kome je ispričao Evropske unije koji je krajem 1990. ponuđen prdsednicima republika. Kako je tada ispričao Gligorov, EU je najavila da će u Jugoslaviju doći trojka - prethodni predsedavajući EU, sadašnji predsedavajući i naredni predsedavajući.
“U to vreme je predsedavajući bio luksemburški ministar spoljnih poslova. On je došao sa Van der Brukom i Žakom Delorom. Kada smo se svi poređali zajedno, bilo je to veliko društvo za jednim stolom. Oni su bili sa jedne strane stola sa nekoliko eksperata a mi sa druge. To je bilo krajem 1990", ispričao je tada Gligorov.
Tada je otkrio da je upravo Žak Delor izneo ponudu EU za SFRJ ako se ta zajednica održi. Kako je rekao Gligorov, prema rečima Delora, Unija je bila spremna da odmah prizna političkom odlukom pridruženo članstvo Jugoslavije u EU.
“Rekao nam je - vi znate šta to znači i koje imate privilegije. Delor je rekao da je dobio nalog da spremi 5,5 milijardi dolara kao injekciju da se program Ante Markovića uspešno dalje nastavi", ispričao je Gligovor.
On je istakao da je to bio veoma povoljan arnžman. Naponeo je da da bi SFRJ bila prva zemlja koja bi dobila pridruženo članstvo. Pre Bugarske, Rumunije, koje su posle 1992. sličnom političkom odlukom dobile status prirdruženih članica.
“Kad je on to zavšio, upitao nas je da kažemo šta mi mislio o ovom planu. Bio je tajac nekoliko minuta. Onda se javio Tuđman koji je rekao da on ni za kakve milijarde ne može odustati od ideje koja hrani ceo hrvatski narod a to je ideja o obnavljanju hrvatske države”, ispričao je Gligorov.
Ponovo tajac. Onda se javio Slobodan Milošević.
"Ja više puta ponavljam, i hoću i pred vama ovde da kažem da sam ja za čvrstu federaciju ili modernu federaciju ili ništa. Nek ide svako na svoju tsranu", citirao je Gligorov Miloševićeve reči.
Posle nove pauze javio se Izetbegović.
"Nama je teško i bez Beograda i bez Zagreba. Mi smo tri naroda u Bosni i to ne može lako da bude. Mi smo uvek bili poseban entitet i to bismo voleli da ostanemo ali da se nađe solucija kako da sarađujemo sa Beogradom i Zagrebom", rekao je tada Izetbegović.
Ostali uglavnom nisu diskutovali.
"Potom je usledila pauza od jednog sata. Tu je doneta odluka na toj pauzi da trojka iz EU ima razgovore sa svakim predsednikom pojedinačno. To je trajalo veoma dugo. Kad se to završilo, skupili smo se opet svi i predstavnici EU su saopštili da saglasnosti nema", ispričao je Gligorov.
A onda su se predstavnici EU obratili svima prisutnima:
"Žalimo što ćemo morati da prenesemo Uniji da nema saglasnosti za ove predloge što smo dali. A šta će dalje biti, videćemo".
U istom intervjuu Gligorov je i ispričao kako je izgledao njegov sastanak nasamo sa Tuđmanom kada mu je hrvatski predsednik pričao o podeli BiH.
"Bio sam u Celju i javlja mi se Tuđman telefonom da me zamoli da svratim u Zagreb jer ima nešto važno da mi kaže", kaže Gligorov.
Tuđman je insistirao da dođe barem na pola sata, jer ne može preko telefona da mu kaže o čemu se radi.
"Prva stvar koja me je jako iznenadila pred ulaz u Banjske dvore bilo je 10-15 ljudi koji su bili kao straža u nekim srednjevekovnim uniformama. Izvodili su su neku ceremoniju. Ja u zemlju da propadnem, skupio se narod, to je trajalo jedno desetak minuta. Završilo se to, uvedu me u Banjske dvore. I vodali me od jedne do druge sale… Sve je povezano kao u Vrsaju. Na svakom ulazu je po jedna gardijski oficir", ispričao je Gligorov.
Dolazi u jednu prostoriju gde sedi hrvatsko rukovodstvo ali nema Tuđmana.
"Tu su bili Stipe Mesić, Manulić i još par njih. Pozdravim se sa svima. Bilo mi je čudno što nisu kdo Tuđmana. Pojavio se šef kabineta na vratima i rekao mi da me Tuđman očekuje.
- O Kiro stigao si, baš mi je drago. Sedi.
Ja sednem, a on ode do sefa i izvadi iz njega neke mape i rasproste ih na sto.
- Kiro, gledaj. Ovo je jedino rešenje za BiH. Vidiš ovde, ovaj deo treba da se priključi Hrvatskoj. A ovaj deo treba da ide u Srbiju. A ovo što preostaje tamo, to je mali deo, to muslimani nek rade šta hoće.
Ja ga slušam kako on nastavlja da iznosi argumente kako će onda biti mir između Srba i Hrvata. Kada je završio ja mu kažem:
- Slušaj Franjo, koliko znam istoriju mislim da se to nikad nije dogodilo. I u turskoj imperiji Bosna i Hercegovina je bila poseban entitet, tako i u Asutrougarskoj, pa tako i u kraljevini Jugoslaviji. I sad vi to delite. Ja ne mogu da učestvujem u podeli živog mesa", ispričao je Gligorov.
(MONDO)