Vozače je najviše zanimalo da li će ih policija koristiti za otkrivanje saobraćajnih prekršaja. Da, definitivno hoće i to već uveliko radi, u šta su se mnogi već uverili, zato vam donosimo pregled konkretnih prekršaja koji se na ovaj način otkrivaju. Kako kamere hvataju neregistrovana vozila?
Sve nove kamere koje je kompanija Huawei instalirala po nalogu MUP-a i lokalnih samouprava, radi unapređenja sistema videonadzora i bezbednosti građana, opremljene su i softverom za prepoznavanje registarskih oznaka na vozilima.
Kada neko vozilo prođe pored kamere, ona skenira i pročita broj, a poseban softver ga uporedi sa takozvanom "crnom listom" na kojoj se nalazi spisak svih vozila kojima su istekle registracione nalepnice, izvađen iz policijske baze podataka. Kad dođe do ukrštanja, odnosno poklapanja registarskih oznaka, takvo vozilo se automatski izdvaja. Tada operater još jednom proverava podatke i štampa poziv sa fotografijom, na kojoj se vidi da neregistrovano vozilo učestvuje u saobraćaju.
Zajedno sa time, vlasniku snimljenog vozila se šalje i prekršajni nalog kojim mu se daje mogućnost da u roku od 8 dana plati samo polovinu predviđenog iznosa kazne. Na taj način, praktično bez ikakvog angažovanja pripadnika Saobaćajne policije na ulicama, lako mogu da se otkriju svi oni koji voze neregistrovana vozila ako makar jednom prođu nekom raskrsnicom pokrivenom kamerama.
Jedan vozač je platio - 755.000 dinara!
U policiji su za Telegraf potvrdili da su na ovaj način, kao i specijalno opremljenim patrolnim vozilima, otkrili već više od 20.000 onih koji su prekršili Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Oni su učestvovali u saobraćaju sa neregistrovanim i neosiguranim vozilima, zbog čega su već morali da plate kazne.
Neki vozači su kažnjeni iznosima od samo 5.000 dinara, jer im je registraciona nalepnica istekla manje od 30 dana, neki 10.000 dinara jer su vozili posle više od 30 dana nakon isteka, a neki su platili i mnogo veće kazne.
Ove poslednje kamere su snimile na više različitih mesta i po nekoliko puta, a svaki snimak, načinjen različitog dana, tretira se kao dokaz za jedan prekršaj i dostavlja nadležnom sudu uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Rekord za sada drži jedan Smederevac kome su uručena 84 prekršajna naloga, jer je u periodu od četiri meseca u 84 različita dana snimljen da vozi neregistrovan automobil, tako da je na kraju morao da plati ukupno 755.000 dinara.
Na udaru i zaboravni vozači
Osim onih koji voze neregistrovane automobile, policija sa lakoćom otkriva i vlasnike vozila kojima je za više od 60 dana istekla registracija, a nisu vratili registarske tablice nadležnoj policijskoj stanici, kao što propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja.
I to je mera koja se sprovodi zahvaljujući informacionim tehnologijama, jednostavnom pretragom baze podataka svih registrovanih vozila. Na taj način je do sada otkriveno već više od 17.000 vozača, kojima su naplaćene kazne u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara, u zavisnosti od toga koliko je odredio sudija nadležnog prekršajnog suda.
Šta još sve kamere mogu da vide?
Sve nove kamere imaju mogućnost da snimaju i vozače, pa bi teoretski mogle da se koriste i za otkrivanje onih koji u vožnji koriste mobilni telefon ili druge uređaje za komunikaciju bez "hendsfri" uređaja, ili ne koriste sigurnosne pojaseve. Za to bi, međutim, bilo neophodno konstantno ili povremeno praćenje snimaka i dodatno angažovanje policijskih službenika u centrima za video-nadzor, pa u MUP-u kažu da to, barem za sada, ne planiraju.
Takođe, kamere bi na osnovu položaja vozila i vremena kada su snimci načinjeni, mogle da mere i trenutnu brzinu kretanja, ali takav način merenja nije predviđen našim propisima.
(MONDO/Telegraf)