Zbog neodostatka sezonskih radnika, sve veži broj voćara okreće se mašinama za branje, koje su ranije smatrali preskupim.
Od početka sezone branja voća u Srbiji govori se o nedostataku radne snage, zbog kojeg gazinstva trpe velike gubitke.
Iako dnevnica za sezonske radnike iznosi i do 5.000 dinara, berača nema dovoljno. Kao jedno od rešenja, pojedini voćari videli su mašine zabranje malina, višanja i jagoda.
Milan Janković, uzgajivač voća iz okoline Valjeva kaže za MONDO da su na mnogim mestima mašine zamenile nadničare, da jedna mašina za branje može da menja i do pet stotina radnika, ali da je potrebna obuka kako bi se njima rukovalo.
NA RADNIKE ODE 60 ODSTO
Sve više poljoprivrednika se odlučuje za kupovinu ove mašine zato što ima sve više potražnje za voćem, sve veći su zasadi a radnika je sve manje, objašnjava Milan Janković.
"Kada je u pitanju ručna berba, mnogi prolaze kroz muke da uopšte nađu radnika. Mnogi odustaju od maline zato što je stanje teško, posao je često neisplativ i zato što je trošak za radnike čak 60 odsto. Iako su smatrali da su mašine skupe, sada su se mnogi predomislili, jer vide da bez toga ne mogu da opstanu", kaže Janković za MONDO.
MAŠINA SKUPA, ALI SE ISPLATI
Mašina za branje malina uštele je novac koji bi inače dao beračima, tvrdi on.
"Kupio sam je polovnu i koštala je oko 40.000 evra što je zaista veliki trošak. Ova mašina radi 80 odsto posla, neka 20 odsto otpadne, opet se isplati. Više od 50 dinara po kilogramu ostane, jer bi radnik toliko uzeo. Samo tako je posao na duže staze isplativ. Na jedan hektar obere se malina sa tri čoveka, ovako bi nam trebalo do 20 radnika da oberu sve. Bolje mašine vrede kao 500 radnika", kaže Milan Janković.
SVE IDE AUTOMATSKI
Mehanička berba voća za mnoge je i dalje veliki poduhvat. Plod mora biti dovoljno zreo, ne sme biti oštećen, ne sme biti preskakanja, kaže naš sagovornik.
"Mašina za sada sve to uspeva, skraćuje troškove radne snage i mora da se bere svaki dan. Mašina ima svoj pogon, opkoli se jedan red, mašina se kreće i pipci tresu tehnološki zrelu malinu na trake, a trake je prenose do gajbe. Postoje ventilatori koji izduvavaju nečistoće i ne prepunjavaju se gajbe da ne bude spljoštena. Kod novijih i skupljih mašina postoje vizuelni senzori i automatski pogoni", kaže on.
MAŠINE RADE I NOĆU
Jedna od velikih prednosti jeste što mašine za razliku od radnika mogu da rade i tokom noći, što je zapravo za neko voće poput jagoda bolje jer voće duže ostaje sveže.
"Mašina može da obavlja posao isto i tokom dana i tokom noći. Osim toga, odrešene mašine koje su savremenije mogu čak da oberu plod zajedno sa stabljikom, što takođe produžava svežinu i rok trajanja. Voće se odmah pakuje u gajbe ili kutije i spremno je, što bi inače bio dodatni posao za radnike. Postoje i mašine koje odmah razvrstavaju zrele i manje zrele plodove, ali one su još uvek skupe za nas", kaže poljoprivrednik za MONDO.
NOVE POKUPE 100 ODSTO VOĆA
Iako mnogi tvrde da ništa ne može da zameni ruke i berače, naš sagovornik kaže da nijedna varijanta nije idelana, kao i da posao sa beračima takođe donosi troškove i komplikacIje koje su često nepedviđene.
"Ljudi vole da kažu da ako ih više platite, da će obaviti posao, ali to nije tačno. Poslodavci korišćenjem mašina izbegavaju dažbine koje mora da plaća radniku. Mašina uvek radi, po najvećem suncu, nema zdravstvene probleme kao ljudi ni dodatne troškove. Sve su savršenije, tako da nove mašine beru jedan plod za četiri sekunde, pokupe i do 100 odsto plodova i potpuno su konkurentne beračima", kaže Milan Janković.