Zoran Đinđić rođen je na današnji dan 1952. godine. Tim povodom donosimo vam svedočenja ljudi koji su bili njegovi prijatelji i poznanici a koji su ispričali stvari o Đinđiću o kojima se vrlo malo zna.
Saznaćete na šta je Slobodan Milošević lično upozorio Đinđića tokom njihovog susreta, koga je Zoran toliko iznervirao da je ovaj poželeo da ga udari, a tu je i svedočenje samo Zorana Đinđića koji prvi put tada otkriva da su njegovi roditelji voleli Tita i Miloševića.
"Moj otac je bio profesionalni oficir artiljerije. Istupio je iz komunističke partije pod izgovorom da mu kao nepušaču smetaju zapušene prostorije na sednicama, a po mojoj proceni razlog je bio što je moja majka bila štedljiva osoba pa nije htela da plaća članarinu jer su jedan procenat njegove plate automatski odbijali za partiju. On je tako, verujem, bio jedini oficir JNA tih pedesetih godina i šezdesetih godina koji nije bio član partije", ispričao je u jednom intervjuu Zoran Đinđić.
Istakao je da su njegovi roditelji su u stvari voleli Tita a ne komunizam.
"Sećam se kada sam kao opozicionar vrlo rano počeo da kritikujem taj sistem i Tita rekli su mi – sistem je loš ali Tito je dobar, on ti je omogućio da dođeš u Beograd i da studiraš. Upitao sam zar bi bili toliko siromašni bez Tita i da li i ljudi u svetu studiraju zahvaljujući Titu? E onda devedesetih, mislim 1988/89. kada je Milošević došao na vlast i počeo da kritikuje Tita, voleli su Miloševića. Tito je već odavno bio mrtav, pa sam rekao – on je mrtav, pustimo ga, on možda i nije bio tako loš, to je prošlost, ali Milošević – on je najgori. Onda su oni rekli – ne, Tito je najgori, Milošević je srpski patriota. Onda sam rekao tako ste govorili o Titu", ispričao je Đinđić.
Novinar Milomir Marić podsetio je na susret Đinđića i Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina i otkrio na šta je Milošević upozorio Đinđića.
"Milošević je rekao Đinđiću u jednom trenutku - lepo je da smo se upoznali, evo da te nešto testiram. Da li ti znaš ko vlada Amerikom? Zoran je pokušao da objasni kako je to predsednički sistem, sa odvojenom zakonodavnom, izvršnom, sudskom vlašću.
- Znao sam da nemaš pojma, zapamti mladiću, mafija vlada Amerikom, rekao mu je Milošević.
Đinđić mu je poverovao ne sluteći da će biti žrtva te iste mafije", ispričao je Milomir Marić.
O svom prijatelju Zoranu Đinđiću jednom prilikom je govorio i slavni muzičar Goran Bregović.
"Imao sam još par prijatelja koji su se bavili politikom i uvek sam imao osećaj nekako da to nije posao za moje prijatelje. Nekako su mi bile nespojive stvari. Pogotovu neko ko je imao tako precizno zanimanje kao što je to imao Zoran. On je bio predavač filozofije. To je nešto što sam i ja želeo da budem. Imao si sa njim osećaj kad razgovaraš da si na dobitku stalno, da profitiraš stalno što si tu i što ga slušaš šta govori", rekao je svojevremeno Bregović.
On je tada otkrio da su njih dvojica ista generacija studenata filozofije. Bregović je ispričao i koje su mu poslednje dve slike ostale u glavi kada se seti Đinđića.
"Sećam se Zorana kao nekog s kim moja deca i njegova deca jedu ćurku i kiseli kupus, a posle par dana ga vidim kako ulazi tamo kod ovihj pobunjenih specijalaca. Onako sam u nekom mraku. To su mi poslednje dve slike koje mi ostaju", rekao je Bregović.
O neobičnom susretu sa Đinđićem u proleće 2000. godine svedočio je jednom prilikom i dr Miroljub Jevtić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
"Sve se to zbivalo nekoliko meseci pred promene 5. oktobra za koje ja nisam znao da će se dogoditi, za razliku od Đinđića koji je znao. Jedna moja prijateljica koja je bila aktivistkinja Demokratske stranke rekla mi je - slušaj ti znaš mnogo zanimljivih stvari, ne bi bilo loše da tebe vidi Đinđić", počeo je priču Jevtić.
Pristao je na sastanak sa Đinđićem jer je, kako kaže, kao patriota i čovek opredeljen za pozitivno kreiranje srpske politike uvek bio spreman da pomogne svima koji vrše vlast ili žele da vrše vlast.
"Takav je bio Đinđić. Imali smo sastanak kod njega, a ja sam znao da kad idem na sastanak sa ljudima nikada ne treba da eksponiram sebe. Ako eksponirate sebe onda ste gotovi. Jedino ako se služite autoritetima drugih jer niko ne voli da onaj drugi o sebi govori da je pametan", priča prof. Jevtić.
Kako kaže na taj važan susret poneo je knjigu svog mlađeg francuskog kolege Aleksandra del Vala.
"Knjiga se zove 'Bosna, Kosovo, Čečenija - ratovi protiv Evrope' i izašla je 2000. i nikada nije prevedena na srpski. Znajući da je Đinđić ozbiljan političar smatrao sam da je važno da on zna neke činjenice. Tu knjigu sam poneo jer je moj prijatelj Aleksandar del Val napisao u toj knjizi jednu groznu rečenicu. Groznu da groznija nije mogla biti. Ja francuski govorim jako, jako dobro, a ovo ne pričam da se hvalim nego da vam kažem da sam razumeo poruku. Kad sam pročitao tu rečenicu ja sam se sledio", kaže Jevtić.
Prema njegovim rečima Aleksandar del Val u toj knjizi, "koja je inače namenjena Francuzima a ne Srbima, kaže kako je celokupna zapadna politika, politika SAD i EU okrenuta ka potpunoj fizičkoj eksterminaciji Srba."
"Umro sam od straha kada sam to pročitao. Znajući da je francuski jezik veoma bogat pomislio sam da taj glagol koji je upotrebljen može da ima neku nijansu koja bi mi pomogla da to prevedem drugačije. Pogledao sam milion rečnika koje imam kod kuće ali sve se svodilo na to - upotrebljen je glagol da Srbe treba uništiti. Del Val daje odgovor zbog čega je to tako. To je, kako on piše, zbog činjenice da Amerika ima neverovatno veliki interes u islamskom svetu zbog koga moraju da zadovoljavaju apetite muslimana. Dakle na prostoru Balkana je izuzetan dokaz da oni mogu da oni učine nešto u korist muslimana je Srbija, upravo jer je to mala i nemoćna zemlja. I na račun Srbije se mogu zadovoljavati apetiti muslimana. A rezultat zadovoljavanja muslimana je nestanak Srbije", ispričao je u dahu Jevtić.
Naglašava kako nije znao da će Zoran Đinđić biti ubijen.
"Rekao sam mu - ako ste zainteresovani da dođete na vlast Amerikanci će od vas isključivo tražiti da uradite stvari koje će dovesti do uništenja Srbije. Ako to ne budete radili, Amerikanci će vas ubiti. A ako to budete radili - ubiće vas Srbi. Kad sam mu ja to ispričao on se iznervirao i rekao - 'Ma to nije važno.' Kad je to uradio ja sam poludeo. Došao sam u situaciju da mu udarim šamar zbog tako neodgovornog ponašanja. Ali normalno da nisam smeo da to uradim.
- Dobro gospodine Đinđiću, rekao sam mu.
Zatvorio sam knjigu i pomislio kako se radi o jako neozbiljnom čoveku.
On mi je pružio pristupnicu DS, ja sam uzeo, ljubazno rekao da ću razmisliti i otišao sam. To je bio prvi i jedini put da smo se sreli", rekao je Jevtić.
Ističe da je Đinđića gledao od 5. oktobra i prepoznao da radi sve ono što želi Amerika.
"To je budilo veliku mržnju u srpskom narodu. Đinđić u jednom trenutku shvata ono što sam mu govorio, pravi Kopernikanski obrt, počinje potpuno drugačije da se ponaša. Slede donatorska večera za obnovu Hrama Svetog Save, uvođenje veronauke u škole. U poslednjem intervjuu za Večernje novosti Đinđić kaže: 'Postojao bi rizik da na talasu rešavanja iračke krize, u rešavanju odnosa Zapada sa muslimanskim i arapskim zemljama postanemo - moneta za potkusurivanje. Moja je namera je da svetu kažemo da nismo ničiji žeton u rezervi, kojim bi neko namirivao svoje druge dugove'. I posle nekoliko dana je ubijen", ispričao je prof. dr Miroljub Jevtić.
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za predsednika stranke je biran još dva puta, na vanrednoj Skupštini Demokratske stranke 18. jula 1998. i na redovnoj Skupštini stranke 27. februara 2000. godine. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine
Dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost. Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.
(MONDO)