Bio je to septembar 1996. godine. Pre 25 godina Slobodan Milošević je izgubio izbore u Beogradu. I verovali ili ne na stranačkim organima je priznao poraz. Ali onda je usledio poziv koji je sve promenio. Nebojša Čović ispričao je jednom prilikom kako je tada, kada je bio visoki funkcioner SPS, pokušavao da ubedi Miloševića da socijalisti nisu pokradeni na izborima.
"Mi smo izgubili Beograd u prvom krugu. To je bio septrembar 1996. Celo rukovodstvo SPS je tada otišlo na razgovor sa Miloševićem. On je sazvao sastanak u Predsedništvu Srbije na kome je bio vrh pratije. Na tom sastanku Milošević je bio potpuno normalan. Rekao je - loše ste radili, niste uradili dovoljno poslova, više ste imali sukoba sa JUL-om nego sa opozicijom. I to je bilo tačno. JUL je pravio da tako kažem mostove gde nema reka", rekao je svojevremeno Čović.
Istakao je da je SPS i pre toga imao probleme sa JUL-om. Prema njegovim rečima Zoran Todorović Kundak je jednom prilikom pokušao da uđe u SPS i da on koordinira kao član JUL-a i da kontroliše šta rade Izvršni odbor gradskog odbora SPS, GO gradskog odbora SPS.
"Dakle, nama je Milošević na tom sastanku rekao - Izgubili smo izbore i molim vas da gospodski predate vlast. I sasvim normalno se čovek ponaša. E promena nastaje uveče negde oko 19 časova kada dobijamo hitan poziv da je za 20 časova zakazana sednica Glavnog odbora SPS na Studentskom trgu. Dolazimo na sednicu i izlazi Gorica Gajević, tada generalni sekretar SPS koja kaže da smo mi pokradeni na izborima.
- Ja mogu da pričam za Beograd i mogu da kažem da sigurno nismo pokradeni na izborima jer štampali smo mi listiće, birački odbori su naši, izborne komisije su naše, pa sve je brate mili naše. Kako smo mi to pokradeni?, pitao sam Goricu tada.
Posle mene reč je uzeo Nikola Šainović koji potvrđuje da smo mi pokrade i da moramo da uđemo u proceduru žalbi, ponavljanja izbora.
Kada sam tražio da mi daju primer onda su mi naveli kako je na 50 metara od biračkog mesta bio neko sa bedžom SPO-a itd. Ja na to nisam hteo da prihvatim i od tada krećemo u ofanzivno nerazumevanje", ispričao je Čović u emisiji "A šta vi mislite".
Kao i u svakoj partiji, rekao je on tada, i u SPS je bilo onih podguznih i licemnernih koji ubeđuju Miloševića da su Čović i gradska vlast protiv SPS.
"Mi smo se eto odjednom promenili. Ne, nego smi mi bili veoma racionalni i to je bila jedna velika raskrsnica koja nas je odvela na mnogo teži put. Da podsetim, Milošević je tada u vremenu bliskom post Dejtonu. On je pre Dejtona bio balkanski kasapin a posle Dejtona je bio faktor mira. Ja sam mu u lice rekao:
- Pa šta će ti čoveče, ne razumem... Republička vlast je SPS a što se tiče lokalnih vlasti možda je i to dobro da pustimo ljude. Da vidimo kako će da funkcionišu."
Ističe da nije verovao u koaliciju "Zajedno", što se i pokazalo.
"Složiti zajedno Đinđića, Draškovića i Vesnu Pešić je neka druga matematika. Oni su se raspali posle šest meseci a Zorana nskinuli sa mesta gradonačelnika. Miloševićevi i moji razgovori traju sve do 10. januara 1997. Ono što je bilo interesantno u tom periodu od septembra do januara - bilo je večeri, a svako veče smo se viđali, kada ja dolazim kod njega a od njega odlazi Drašković. A onda kada ja odlazim od njega, kod njega dolazi Đinđić. A ja u tom trenutku u Beogradu imam 300.000 ljudi na ulicama, imam onu ludačku ideju o kontramitingu gde smo za dlaku izbegli građanski rat a koji je neko želeo. Grad i gradska vlast su bili u kontri", ispričao je Čović.
Zašto je Milošević promenio one večeri svoj stav?
"Zato što je u tom trenutku Mira Marković sa Bogoljubom Karićem i Mitevićem bila u Indiji. I oni su se popodne čuli, bilo je kuco maco, maco kuco i bilo je - kuco šta to radiš, jer stvarno daješ ovim šumarima vlast?! I onda je krenuo veliki obrt. Ja na to sve nisam pristao i 11. januara 1997. sam održao konfereciju za medije i rekao da Grad neće to da radi a 14. januara na moju slavu, Svetog Vasilija, sam isključen iz SPS", rekao je Čović.
(MONDO)