Trećeg marta 2010. godine umro je pisac i slikar Momčilo Momo Kapor Rođen je u Sarajevu 1937. Otac Gojko Kapor je radio kao finansijski stručnjak u Sarajevu, gde je sreo svoju buduću suprugu. Zarobljen na početku rata kao rezervni oficir kraljeve vojske, odveden je u Nirnberg, gde je proveo pune četiri godine. 13. aprila 1941. za vreme bombardovanja Sarajeva pala je bomba na staru tursku kuću u kojoj su se sklonili Momova majka Bojana, Kaporova baka i mali Momo.
Svi su poginuli osim Moma, koga je majka zaštitila legavši preko njega. Ratne godine Momo provodi u Sarajevu kod bakine sestre Janje Baroš, a otac ga godinu dana po završetku rata dovodi u Beograd. Kapor se u jednom intervjuu dotakao priče o bombardovanju, ali ne onog iz Drugog svetskog rata, već bombardovanja koje je izvršila NATO alijansa 1999. na tadašnju SR Jugoslaviju. Tada smo prvi put i saznali izraz o kolatelarnoj šteti. Jedna od "njih" je bio i putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili. Voz je tokom NATO bombardovanja pogođen 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa.
Identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece. Putnički voz broj 393 na relaciji Niš-Preševo napadnut je dok je prelazio železnički most na Južnoj Moravi.
O ovom strašnom zločinu Momo Kapor je svojevremeno rekao:
"U onom vozu u Grdelilčkoj klisuri koji su nazvali kolateralnom štetom bila je i jedna devojka čiji su mi roditelji napisali pismo. Ona je bila u tom vozu. Pratila je muža na front, tek udata. U krilu je imala moju knjigu 'Smrt ne boli'. Tog dana je poginula. Verujte, nisam imao snage da im odgovorim. Šta sam im mogao reći..."
Inače, preživeli mašinovođa putničkog voza 393 Boban Kostić se jednom prilikom prisetio ovog kobnog događaja.
"Ljudi su se ponašali kao da nema NATO aviona na našem nebu, svi ozbiljni, zabrinuti, vršili su svakodnevne obaveze. Baš ovde, na ovom mostu, pogođeni smo prvom NATO raketom, ubrzo nas je pogodio i drugi projektil. Instiktivno smo pokušali da se spasemo i iskočili iz voza. Čula se vriska, zapomaganje, dozivanje putnika i zvuk odlazećih aviona... Spasavali smo se, dozivali poznanike, tražili preživele... Nije mi bilo jasno šta smo mi bili za NATO pilote? Voz pun putnika, nenaoružanih ljudi, civila, ili najveća pretnja njihovoj ogromnoj i moćnoj vojsci", zapitao se Kostić tada.
Momo Kapor umro je u Beogradu, 3. marta 2010. godine na Vojnomedicinskoj akademiji. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Supruga slavnog umetnika, Ljiljana Kapor, osnovala je Zadužbinu "Momo Kapor“ u novembru 2010. godine i ustanovila godišnju nagradu iz oblasti književnosti i likovne umetnosti koja nosi njegovo ime, kao i festival "Momin krug" koji se tradicionalno održava svake godine početkom septembra.
(MONDO)