TUGA DO NEBA! NEVREME OBORILO SVETINJU STARU 300 GODINA KOD ZLATIBORA: Meštani u šoku šta su pronašli ispod nje

U zlatiborskom selu zbog nevremena palo je sveto drvo staro 300 godina.

RINA.RS

Protekle noći jak olujni vetar oborio je Zapisni bor, sveto drvo i simbol zlatiborskog sela Negbina, a koji su meštani smatrali svojim zaštitnikom

U zaseoku Ilići u Negbini na seoskom saborištu, na pola puta između Nove Varoši i Zlatibora čuveni Zapisni bor krasio je selo. Kako se priča u selu podno Murtenice, oko njega su išle krstonoše, a sa mesta na kome je porastao ljudi su se molili Bogu.

"Niko tačno ne zna ko je bor posadio i koliko je star, jedino je sigurno da je sveto drvo i da ga je veliki greh bilo oseći. Pored njega smo se kao dece igrali i odrastali, važno mesto mi je zauzeo u detinjstvu, kao i sada mojim unucima", rekao je meštanin Radojko Ilić (71), na čijem imanju je porastao Zapisni bor.

Vest da je bor izvaljen, nikog nije ostavila ravnodušnim, a mnogima je vratila sećanje na njega. "Na njemu je bio uklesan krst, sada sam ga našao ispod debla, što dokazuje da je velika svetinja. Kada sam bio dečak imao je krošnju kao kišobran i svi smo ga voleli. Sada nam je svima neobično, a velika je slučajnost da se izvalio tokom noći, kada se umirilo selo, i nikoga nije povredio", kaže meštanin Grujo Ilić (61).

Najstariji žitelji Negbine tvrde da je bor star oko 300 godina, tako su im pričali njihovi preci, a oni preneli svojim potomcima. Bor je počeo da se suši 1977. godine, kada ga je zakačio jak uragan koji je protutnjao Murtenicom. Sagovornici se sećaju njegove krošnje i zelenih grana.

"Pamtim kada su krstonoše išle kroz sela, pa kad dođu boru idu oko njega i mole se Bogu. Bio nam je simbol i zaštitnik, ali i odrednica kad nekom objašnjavamo gde živimo. Na susednom brdu u zeseoku Ćurdići, postoji još jedan zapisni bor na imanju porodice Ćirović", priča starac Milivoje Ilić (77).

I druga pojedina sela zlatiborskog kraja i Starog Vaha imaju svoje zapise, stabla, koja se u srpskoj kulturi smatraju svetim. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst, i time predstavlja svetinju za selo u kome se nalaze. Verovanje je da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Stoga se uz drvo ne sme penjati, niti spavati pod njegovim granama.

(MONDO/Informer)