Danas je Sabor Svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. Praznik je ustanovljen još u četvrtom veku nove ere i uvek se proslavalja 21. novembra. Na ovaj dan se, zapravo, proslavlja sabor svih devet anđeoskih činova. Arhangel Mihailo je na ikoni predstavljen kao borac, sa mačem ili kopljem u ruci, a mnogi veruju da je ovo druga najčešća slava u Srbiji. Prva je Sveti Nikola.
Nažalost, vremenom su se običaji potpuno preokrenuli, pa postoji mnogo zabluda i slavi se na pogrešan način, pa bi valjalo krenuti od samog početka i podsetiti se kako se slava proslavlja prema crkvenim i tradicionalnim običajima. Protosinđel Teofil, iz manastira Tumane, je objasnio kako se slavi slava, pa podelio važnu lekciju o neprijateljima.
"Da li je Aranđelovdan druga najveća slava u Srbiji? Za te statistike ne znam, ali svakako zauzima neko od prvih pet mesta, verovatno. Ne posmatram to tako, niti sam u tim nekim tradicionalnim vodama i na pitanje kako vernici da proslave, kako da obeleže blo koji praznik, bilo koje crveno slovo, najpre liturgijski. Posle toga, da ne kažem sekundarno, na egzistecijalnom nivou, pa onda u krugu porodice i prijatelja", rekao je Teofil i dodao:
"Pošto slavljenje slave, kako sam i dočuo i nisam puno razmišljao o toj temi, da je poenta kada slavimo slavu da za tog svetitelja, danas na primer za Svetog Arhangela Mihaila, u čast njegovu sakupimo zvanice naših prijatelja, rodbina, eventulano neprijatelja ne bili se pomirili i da tako podelimo trpezu, što je nastavak liturgije. Najbitnije je, kada smo na liturgiji, nedeljom ili crvenim slovom, kao što je danas, da se pričestimo. To je ono najsvrsoshodnije, najspasonosnije što može hrišćanin da uradi za sebe, a neposredno i za čitav svet", naveo je on u Jutarnjem programu TV Prva.
On je rekao jednu važnu stvar svima nama, a to je "i za prijatelje i za neprijatelje treba napraviti mesta". Uglavnom sveštenici i monasi često kažu kada se ode u crkvu treba zapaliti sveću i za zdravlje, i za bliske, i prijatelje, ali i za neprijatelje, a to protosinđel Teofil potvrđuje.
"To je jedna veoma neobična i da ne kažem neprirodna već natprirodna zapovest koju nam je Hristos dao i po kojoj se razlikujemo apsolutno od svih religija i od celog sveta. Da ljubimo neprijatelje, ne njihova dela, nego njih same, kao ljude, kao potencijalno našu braću i sestre, jer se niko nije rodio zao i imajući to na umu i imajući na umu božju volju da želi svakoga da pridobije za sebe, da imamo to na umu i da na taj način ne gledamo trenutnu sekundu ili žutu minutu ili pogrešan život jednog čoveka, već da uhvatimo jedan piksel njegove dobrote i to da nam bude cela kompozicija njegove ličnosti, jer će takav biti u večnosti kada se preobrazi, a svako ima šansu", rekao je on i dodao:
"Slavljenje slave kao jedna tradicionalna nota je isprazna, ako nije crkveno i liturgijski potkovana. Možemo se mi okupljati oko svojih domova ceo život i to da nam bude vrhunac vere, ali to je nekako u najmanju ruku pogrešno, jer više nije ratno doba niti komunizam, sada je mirnodopija, sada imaju svi prava. Narod se sve više okreće veri, obično to bude za vreme rata, ali je sada izuzetak. Dakle, dan prvo posvetimo bogu, pa se onda posveti sebi i izađi u prirodu. Sve ostalo ponesimo na slavu i u društvo i na posao", završio je protosinđel Teofil.
U narodnim običajima promenilo se mnogo toga, ali se slava očuvala kao najveća svetinja našeg naroda.
BONUS VIDEO:
(MONDO)