Velika bura podigla se na mrežama, kada je jedan prodavac dobio tužbu od kupca, zbog, kako tvrdi neispravnih kola koje je od njega kupio.
Velika bura podigla se na mrežama, kada je jedan prodavac dobio tužbu od kupca, zbog, kako tvrdi neispravnih kola koje je od njega kupio. On je prodao svoj automobil u februaru, a onda mu je od kupca vozila stigla opomena pred tužbu zbog određenih uočenih kvarova na vozilu.
U opomeni stoji da se od muškarca koji je vozilo prodao isplati 1.800 evra i da nadoknadi troškove na sastavu opomene od 13.500 dinara u roku od 8 dana od prijema iste. Muškarac se zbog toga oglasio na društvenim mrežama i tražio je pravne savete da li postoji osnova za tužbu.
Kupac vozila je naveo da automobil na 1.000 pređenih kilometara troši litar ulja i da je DPF ventil začepljen. Samim tim je motor u lošem stanju i zbog toga on traži novac za skupu popravku. Takođe, navodi se da i na zadnjem sedištu ne radi grejanje. Nakon više usmenih opomena prema rečima kupca vozila, on je odlučio da ga opomene i pismenim putem.
"Između ostalog trošio je oko litar ulja između servisa. Rekao sam kupcu da je trošio nešto ulja između servisa, nije ni pitao koliko. Onda mu je valjda upalio lampicu za ulje pa me je zvao da kaže da moram da učestvujem u popravci. Zvao je par puta, ja mu rekao ništa od toga. I sad mi stiže opomena pred tužbu od advokata gde navodi da je auto neispravan (troši ulje, zapusen DPF) i da popravka košta 1800€ i da mu to isplatim, ako ne postupim po traženom moraće da podnese tužbu. Moje pitanje je da li ima bilo kakav pravni osnov za tužbu?", stoji u objavi muškarca na društvenim mrežama koji je naveo da je vozilo 2015. godište, da je prešao 330.000 kilometara i da je prodat za 9.000 evra.
Veliki broj komentara osvanuo je ispod objave. Uglavnom su ljudi pisali da u kupoprodajnom ugovoru treba jasno da stoji da "kupac kupuje vozilo u viđenom stanju, kao i da prodavac nje od kupca sakrio ikakve nedostatke".
Međutim pravi odgovor su za Mondo dali stručnjaci za ovu temu. Advokat Vladimir Vučinić, nekadašnji sudija Specijalnog suda, kaže da internet kupovina nije sigurna. "Kupac i prodavac moraju biti u neposrednom kontaktu - na internetu nikada ne znate ko je sa druge strane", započinje Vučinić i podvlači važnost ugovora o kupoprodaji ili punomoćju, jer sa tim kupac može da se legitimiše i registruje vozilo. "Situacija može da bude takva da nije izvršen prenos sa prodavca na kupca i prodavcu stižu kazne koje je kupac počinio (neplaćen parking, saobraćajni prekršaj...)".
Vučinić tvrdi, da u ovom slučaju, kada fizičko lice drugom fizičkom licu prodaje nešto - treba da kao odgovoran prodavac kupcu predoči sve vidljive i njemu znane nedostatke, ali naglašava i važnost kupčeve zainteresovanosti za ispravnost stvari koju kupuje. "Čak i ako bi prodavac garantovao da je sve u najboljem redu, on ne može da garantuje šta je u motoru automobila. Čak i kad je nov auto u pitanju postoji garancija na njegov motor, a kamoli kada je korišćen", objašnjava sagovornik.
Svaki slučaj je individualan i veća je odgovornost na strani kupca. "Ukoliko nije dovoljno proverio sve što je mogao i treba da proveri i prešao preko zamerki prodavca to je njegova krivica. Ako dođe do sudskog spora, nije dovoljna samo jedno tvrdnja i opovrgavanje već i drugi dokazi".
Građansko pravo odgovornosti
Dejan Gavrilović, iz "Efektive", tvrdi da ako prodavac nije pravno lice ne primenjuju se odredbe o pravima zaštita potrošača, koje štite kupca mnogo više. Svoj doprinos u davanju odgovora dala je i Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
"To nije potrošački spor. Da bi bio, treba da bude između registrovanog trgovca i fizičkog lica, ovde je odnos između dva fizička lica i tu se primenjuje zakon o obligacionim odnosima. To znači da svako može da tuži svakog, ako jedno lice smatra da ga je drugo prevarilo - što dokazuje u sudskom postupku, koji nije jednostavan", kaže Perinčić.
Podnosilac plaća tužbu i sudski proces. Sve to mora da se dokaže. Ugovor je saglasnost volje ugovorenih strana i važe prava dogovorena u njemu. Auto se preuzima u viđenom stanju uz dogovor da se naknadne reklamacije ne primaju.
"Auto se odveze kod servisera od poverenja, serviser ga pogleda i kaže da li mu nešto fali ili ne. Ali, ugovor važi onako kako je skockan i kako su se ugovorne strane saglasile, ako stoji u ugovoru odredba da je auto preuzet u viđenom stanju onda nema šta da se dodatno prigovara".
"Prodavac je imao vreme da angažuje nekog, pita i osmotri auto, da izabere između više modela i na kraju doneo ekonomsku odluku o kupovini auta".
"To je razlika između potrošača i trgovca (pravnog lica). Potoršač se tretira kao slabija ugovorna strana i ima posebnu zaštitu, koja mu daje država - zato što trgovac u odnosu na njega ima iskustvo veštinu i finansijsku nadmoć, a ovde je odnos između dva fizička lica i ta pravila ne važe. Jednaki su u vidu veština i znanja i osnovna je razlika između potoršačkog prava i dva fizička lica"
"Ako se kupuje polovni auto od registrovanog trgovca onda se podrazumeva da isto važi zakonska garancija dve godine, osim ako nije nešto drugo ugovoreno, garancija ne sme da traje manje od od godinu dana. Ako nije dogovoreno onda traje dve godine po zakonu - u slučaju da je pravno lice, ako je fizičko lice on ne izdaje garanciju, jer garanciju može da izdaje samo registrovani trgovac", zaključuje Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošač.
BONUS VIDEO: OVO DO SADA NIJE VIĐENO NA SRPSKIM PUTEVIMA: Vozači zabrinuti zbog novih radara!