Rast cena polovnih automobila beleži se preko dve godine, kada pogledamo januar 2021. godine sa 6.018 evra, sada smo stigli na gotovo 10.000 evra.
Prosečne cene polovnih automobila u Srbiji porasle su prošle godine za 19 odsto. Petar Veličković sa sajta "Polovni automobili" kaže da možemo da se nadamo da bi cene polovnjaka mogle da se smire i kod nas. Ipak, trgovci nisu toliko optimistični i očekuju nova poskupljenja.
Cene polovnjaka su rasle iz meseca u mesec prošle godine, u januaru 2023. prosečna cena bila je oko 8.500 evra, ali je već u decembru dostigla blizu 10.000 evra.
Rast cena polovnih automobila beleži se preko dve godine, navodi Veličković. Kada pogledamo januar 2021. godine sa 6.018 evra, sada smo stigli na gotovo 10.000 evra.
"I vidimo da zapravo cene rastu iz meseca u mesec već preko dve godine. Dakle, od jula 2021. godine kontinuirano", dodaje Veličković.
Obično se kaže da je uzrok poskupljenja u globalnim dešavanjima i to verovatno jeste najveći udeo, ali postoje i drugi faktori koji utiču na rast cena polovnjaka.
“Imamo tu neku nestabilnost, otvaranje nekih ratnih sukoba, poskupljenja automobila i u evropskim državama iz kojih uvozimo automobile. Ali imamo i neke, da ih tako nazovemo, domaće faktore. Pre svega tu mislim na poskupljenje troškova samog uvoza automobila. Obavezna homologacija, tačnije ispitivanje vozila je krajem septembra prošle godine poskupelo za 70 odsto. Država sada naplaćuje prilikom samog uvoza eko taksu. Automobili su danas teški tonu do dve tone. To košta preko 12 dinara po kilogramu. I mi tako dolazimo do računice da su troškovi uvoza porasli najmanje 200 evra”, dodaje Veličković.
Ako tome dodamo i troškove transporta, recimo ako se uvozi automobil iz neke skandinavske zemlje ili neke duže destinacije, taj iznos je često i veći, ukazuje Veličković.
“Tako da je to sigurno jedan od faktora koji je uticao da cene rastu. I to je potvrdila i naša anketa koju smo radili sa trgovcima automobila u Srbiji. Preko 40 odsto njih je upravo to navelo – povećene troškove kao glavni izazov sa kojim su se suočavali u 2023”, ističe Veličković.
Može li se očekivati da u 2024. cene krenu u rikverc
Na pitanje šta se može očekivati u 2024. godini i mogu li se vozači nadati manjim cenama, Veličković kaže da je pitanje u kojoj meri je to moguće kod nas, ali da su informacije koje dolaze iz Evrope ohrabrujuće.
”Jedan veliki evropski oglasnik je nedavno uradio baš ozbiljno istraživanja sa preko 9.000 trgovaca polovnih automobila i to iz više evropskih zemalja. U najkraćem, rezultati tog istraživanja su pokazali da veliki broj njih zaista očekuje pad cene polovnjaka u Evropi u 2024. godini. I to impozantni su rezultati sa najvećih tržišta kao što je Italija, Nemačka, Francuska, Holandija. Ukoliko bi to potrajalo i ukoliko ne bi došlo do nekih novih nepredviđenih okolnosti, realno da i mi imamo pravo da se nadamo da bi mogle jednog trenutka cene da se smire kod nas”, navodi Veličković.
Naglašava da je i kod nas primetno da trend rasta cena usporava.
“Ako se vratimo godinu dana unazad, pa gledamo 2022. na 2021. tada je rast cena bio 25 odsto. U 2023. je on bio 19 odsto. Dakle, postoje neke naznake. Međutim, moramo da budemo umereno optimistični”, navodi Veličković.
Pored toga, dodaje, imamo još jedan bitan faktor, a to su domaće okolnosti unutar granica naše zemlje.
“Imamo najave potencijalne, više puta se o tome pričalo poslednjih par meseci, nije isključeno da će to desiti i ove godine, dakle zabranu uvoza starih polovnjaka, normi euro 3, euro 4. Ako na to dodamo mogućnost uvoza polovnih automobila iz Amerike, što je omogućeno izmenama Zakona o bezbednosti i saobraćaja, treba da se usvoje neki podzakonski akti da bi to bilo i u praksi, pa najavu subvencija za kupovinu novijih polovnjaka, sve su to neki faktori gde mi moramo vremenom da vidimo kako će se to odraziti na cene polovnjaka - da li će poskupiti ti polovni automobili koji su nešto mlađe generacije, euro 5 i euro 6 normi, jer ćemo u jednom trenutku samo njih moći da uvozimo i da li će porasti cene tih polovnjaka koji su stariji, ali su već registrovani u Srbiji”, ukazuje Veličković.
Šta kažu kupci i trgovci – kakva su očekivanja u ovoj godini
Za razliku od evropskih trgovaca automobila, naši trgovci nisu preterano optimistični i 50 odsto njih veruje da će u 2024. godini doći do novog rasta cena. Neki misle da će to poskupljenje biti do 10 odsto, a ima određen broj ispitanika koji kažu od 10 do 30 odsto.
Kada je reč o raspoloženju kupaca da u ovoj godini pazare automobil, čak 60 odsto ispitanika od njih 6.000 reklo je da očekuje da će kupiti automobil u ovoj godini.
“Što se tiče 2023. imali smo tu malo drugačiju situaciju gde je veliki broj njih rekao da će da odustane privremeno od kupovine automobila, da vidi šta će se desiti na evropskom tržištu. Da li će doći do pada inflacije ili da li ću ja imati dovoljno novca da kupim automobil. A određeni broj njih je sasvim prirodno rekao sačekaću, ali ukoliko se pojavi neki dobar automobil na tržištu, neću oklevati i ući ću kupovinu", rekao je Veličković.
Govoreći o tome koliko je realno da ovih 60 odsto kupaca istraje u svojoj odluci i pazari automobil, Veličković objašnjava da je suštinska stvar da ne dođe do nekih novih turbulencija, da ne dođe do skoka inflacije, da ove promene koje će se kod nas desiti imaju dobar odziv kod kupaca i da ne dođe do nekog velikog pomeranja cena.
“Ja zaista verujem da se to neće desiti, ali moramo da sačekamo da prođe dovoljan broj meseci i da vidimo kako će se kretati cena ove godine”, rekao je Veličković.
Kada su u pitanju oni koji su rekli da ne žele da kupe automobil, njih oko 15 odsto, Veličković kaže da kupovna moć naših kupaca nije preterano visoka i to su pokazivale i neke ranije ankete.
“Najveći broj ispitanika je spreman da da od 3.000 do 10.000 evra za polovan auto. I kada uzmem u obzir tu činjenicu da ne možemo puno da platimo i kupovina automobila je realno investicija, bilo novog bilo polovnog, možda i najveća posle kupovine nekretnine, potpuno je logično da ljudi hoće da vide da je taj novac koji ulože u pravom trenutku i jednostavno to je donošenje jedne racionalne odluke”, naglašava Veličković.
Za kraj, Veličković otkriva i da li je sada pravo vreme za kupovinu automobila.
“Ne postoji crno-belo stanje. Ukoliko je nekom zaista potreban automobil, siguran sam da na oglasima može da pronađe neki primerak koji će odgovarati njegovom cenovnom rangu, njegovim planiranjima i njegovim potrebama. Dakle, ukoliko vam je potreban automobil, posvetite malo vremena, istražujte. Siguran sam da ćete na kraju kupiti odgovarajući automobil, jer ponuda automobila ima, naročito kada je reč o polovnim vozilima”, zaključio je Veličković.
(RTS, Mondo, I.L.)
Da li je realno očekivati da će se rast cena polovnih automobila konačno zaustaviti narednih meseci i šta o tome misle kupci i prodavci, otkriva tradicionalna godišnja analiza sajta Polovni automobili. Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate u 2023. godini, kretanje cena polovnih vozila, kao i anketu o stavovima i prognozama stanja na tržištu.
Cene polovnjaka su rasle iz meseca u mesec prošle godine – u januaru 2023. prosečna cena bila je oko 8.500 evra, ali je već u decembru dostigla blizu 10.000 evra.
Rast cena polovnih automobila beleži se preko dve godine, navodi Veličković. Kada pogledamo januar 2021. godine sa 6.018 evra, sada smo stigli na gotovo 10.000 evra.
"I vidimo da zapravo cene rastu iz meseca u mesec već preko dve godine. Dakle, od jula 2021. godine kontinuirano", dodaje Veličković.
Obično se kaže da je uzrok poskupljenja u globalnim dešavanjima i to verovatno jeste najveći udeo, ali postoje i drugi faktori koji utiču na rast cena polovnjaka.
“Imamo tu neku nestabilnost, otvaranje nekih ratnih sukoba, poskupljenja automobila i u evropskim državama iz kojih uvozimo automobile. Ali imamo i neke, da ih tako nazovemo, domaće faktore. Pre svega tu mislim na poskupljenje troškova samog uvoza automobila. Obavezna homologacija, tačnije ispitivanje vozila je krajem septembra prošle godine poskupelo za 70 odsto. Država sada naplaćuje prilikom samog uvoza eko taksu. Automobili su danas teški tonu do dve tone. To košta preko 12 dinara po kilogramu. I mi tako dolazimo do računice da su troškovi uvoza porasli najmanje 200 evra”, dodaje Veličković.
