Tokom 2023. godine Zemlja se zagrejala za oko 0,2 stepeni Celzijusa više nego što su klimatski modeli predvideli, a klimatolog iz NASA-e Gavin Šmit je poručio da "nijedna godina nije zbunila prediktivne sposobnosti naučnika za klimu više od prošle, i da je ta temperaturna anomalija došla iz vedra neba otkrivajući neviđen jaz u znanju, možda prvi put od pre oko 40 godina, kada su satelitski podaci počeli da nude modelarima pogled na Zemljin klimatski sistem u realnom vremenu".
Klimatolog je upozorio da ćemo biti na nepoznatoj teritoriji ako se ova neobjašnjiva anomalija ne smiri do avgusta u skladu sa prethodnim El Ninjo fluktuacijama.
Za pojavu viška toplote postavljeno je nekoliko teorija, i one uključuju smanjenje aerosola za površinsko hlađenje nakon promena regulative 2020. godine, zatim povećanje vodene pare koja zadržava toplotu od erupcije Hunga Tonga-Hunga Ha'apai 2022, i aktivnost u trenutnom solarnom ciklusu koja šalje više toplote u našem pravcu.
Naš čuven klimatolog Vladimir Đurđević otkrio je kako će ova anomalija uticati na vremenske prilike i neprilike u Srbiji, i prema njegovim rečima, 2023. je bila prilično topla godina, anomalije su bile poprilično velike, posebno kontinuitet u obaranju rekorda za najtopliji mesec. Podseća da smo imali: najtopliji jun ikada, najtopliji jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i najtopliji januar, februar i mart 2024.
"Desilo se još nešto što je ojačalo globalno zagrevanje"
Globalno su obarani rekordi svih ovih meseci, ne samo u Srbiji, a razlog tome je El Ninjo.
"Ako bi godina bila za jedan stepen toplija, El Ninjo bi pomogao da bude za 1,2 stepena toplija od proseka. El Ninjo nije presudan da godina bude toplija, ali pomogne da ta godina iskoči više iz očekivanih okvira. Ali, 2023. godine kao da se još nešto desilo što je ojačalo dodatno efekat globalnog zagrevanja i El Ninja. Trenutno su klimatolozi širom sveta na tragu da pronađu šta je to, i za to ima više kandidata", kaže Vladimir Đurđević.
Kandidati koji su uzrokovali toplotnu anomaliju
Jedan od kandidata je, kaže klimatolog, to što u atmosferi ima malo manje sumporovih oksida nego što ih je bilo pre, a ima ih manje jer je uvedena restrikcija u korišćenju određenih goriva za prekookeanske brodove i danas koriste goriva koja su čistija i emituju manje zagađujućih materija tokom putovanja. Zagađujuće materije u ovoj priči reflektuju jedan deo sunčevog zračenja i možda je prošle godine došlo malo više sunčevog zračenja do površine nego što bi inače došlo.
"Drugi kandidat je erupcija vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai u Pacifiku. Taj vulkan je bio karakterističan po tome što je izbacio veliku količinu vodene pare, a vodena para isto daje efekat staklene bašte. Dakle, atmosfera je prošle godina bila i malo bogatija vodenom parom. Treći kandidat je sunčeva aktivnost pošto sunce ima jedanaestogodišnji ciklus pojačavanja i smanjivanja svog intenziteta i trenutno ulazi u vrhunac aktivnosti", objašnjava Đurđević.
Naučnici istražuju, laike to zbunjuje
Dodaje da klimatolozi trenutno rade istraživanja da otkriju koji od ova tri kandidata je najviše doprineo zagrevanju. Napominje da je klimatolozima to jako zanimljivo, ali obične građane to zbunjuje jer misle da se dešava nešto se pre nije dešavalo, da su klimatske promene zauzele neku drugu putanju, međutim - to se nije desilo.
"I dalje smo na putu na kom smo i pre bili. Možda nas je iznenadila 'krivina' na tom putu i možda je drugačija od standardnih 'krivina' na koje smo navikli, ali razumevanje te 'krivine' je zanimljivo naučnicima, a nije relevantno za opštu priču o zagrevanju planete i da treba da smanjimo emisije gasova da bismo zaustavili zagrevanje. Ovde se radi o nijansama koje su intrigantne u svetu nauke, ali nisu relevantne za globalnu politiku koja glasi da sve države na svetu do 2050. godine treba da prestanu da koriste fosilno gorivo. Takvih situacija je bilo i u prošlosti, ali nismo toliko obraćali pažnju", kaže Vladimir Đurđević.
Treba prestati dodavati ugljen-dioksid u atmosferu
Ističe da treba pričati prvenstveno o tome da: planeta iz godine u godinu postaje sve toplija, da ljudi i dalje, nažalost, iz godine u godinu, dodaju sve veće količine ugljen - dioksida u atmosferu, da zagrevanje neće stati dok ne počnemo da smanjujemo količinu ugljen - dioksida koji dodajemo u atmosferu i dok jednog trenutka ne prestanemo da emitujemo ugljen - dioksid.
"U zbiru, da li će to da se desi 2048, 2050. ili 2056, u pitanju su nijanse koje su vrlo fine i jako teško predvidive. Glavna priča i poruka je da ljudi treba da prestanu da dodaju sve više ugljen – dioksida u atmosferu i u godinama koje dolaze treba da ga smanjuju i u jednom trenutku da prestanu da ga emituju", kaže klimatolog.
Leta su nam sve toplija i letnje suše su duplo češće
Vladimir Đurđević podseća da su kod nas leta poslednjih 40 godina u proseku imala, iz decenije u deceniju, za po pola stepena više prosečne temperature. Za 20 godina je leto u Srbiji postalo toplije za 1 stepen što je vrlo ozbiljna promena i to je i vrlo uočljivo. Najprostiji primer za to je upotreba klima uređaja, zato što 80-tih godina nismo imali klime jer nije bilo potrebe za njima, dok danas leto bez klime nije najprijatnija stvar.
"Kod nas je situacija takva da u toku svakog leta možemo da očekujemo između dva i četiri toplotna talasa, a 60-tih, 70-tih i 80-tih godina uglavnom tokom leta nije postojao nijedan toplotni talas ili se eventualno pojavio jedan u toku godine. Bili su vrlo retka pojava. Sada su leta značajno postala toplija i teško je očekivati da nemamo period od 10-15 dana sa jako visokim temperaturama i abnormalno toplim periodima. Svako leto koje je pred nama možemo tako nešto da očekujemo", kaže Đurđević.
Kod nas su i letnje suše postale češće i možemo da očekujemo da budu učestalije, ali ovo što se desilo 2023. godine ne znači da ćemo suše imati godinama bez prekida, niti da će biti više toplotnih talasa.
Klimatske promene povećaju rizik od nepogoda
Na pitanje da li globalno zagrevanje utiče na češće nepogode poput tornada, superćelijskih oluja, pijavica ili pojavu "pustinjskog đavola", klimatolog kaže da klimatske promene povećaju rizik od toga. Kada dođe do formiranja olujnog nevremena, bilo kog, svet koji je topliji omogućava da sve vrste oluja budu razornije nego pre, a razlog je što u topliji vazduh može da stane 7 odsto više vodene pare, a kada su okeani topliji onda isparava više vode.
Toplija planeta znači da imamo i toplije okeane. Ako su oni topliji isparava i više vode sa površine, a atmosfera, koja je sada u proseku toplija za 1 stepen može da primi 7 odsto više vodene pare koja je pogonsko gorivo za sve oluje, pa i za superćelijske oluje.
Ako oluji date veću količinu vodene pare ona će da se: razvije brže, duže će živeti, preći će veću razdaljinu dok bude trajala, oko nje će se formirati jači vetrovi, produkovaće veću količinu padavina za kraće vreme, produkovaće potencijalno više grada.
"Živimo u atmosferi koja podržava snažnije i razornije oluje nego oluje koje smo imali u prošlosti. To ne znači da će svaka oluja koja nastane da bude razorna kao što je bila prošle godine, ali neke će biti razorne kao 2023. godine", kaže Vladimir Đurđević.
"Nagledaćemo se ekstrema koji će biti zbunjujući"
Ne znamo kada će se takva oluja desiti, ali da će se desiti u budućnosti to je sigurno, potvrđuje klimatolog. Može da se desi ponovo ove godine, a možda nekoliko godina ne bude uopšte nijedne superćelijske oluje, a da se zatim pojavi još snažnije od one koju smo doživeli.
"Sa sigurnošću možemo da kažemo da će da bude gore, ali ne možemo sa sigurnošću da kažemo kada će da bude gore. U narednih 10 godina nagledaćemo se različitih ekstrema koji će da budu vrlo zbunjujući i za ljude vrlo neuobičajeni. Kao što smo u aprilu 15 dana imali junske temperature, zatim je zahladnelo i bio je mraz, a prošle godine smo imali poplave od sredine maja. Sledeće godine možda budu toplotni talasi, za dve godine poplave, a kako bude prolazilo vreme biće ih sve više i biće začuđujuće jer će se dešavati stvari koje se stvarno pre nikada nisu desile", zaključuje Đurđević.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/N.D.)