Među hiljadama dece, koja su iz ratom zahvaćene Jugoslavije odlazila u posetu porodicama u Grčku gde su im pružili utočište i toplinu, našla se i, tada, devetogodišnja Gordana Račić. Od mnoge dece, koja su u ratu izgubila jednog ili oba roditelja, kao i one iz socijalno ugroženih i raseljenih porodica, Gordani je vrata toplog doma otvorila porodica Despine Tastemiroglu iz Larise, i pružila priliku da se na neko vreme izmeste iz surovih uslova.
"Bila je uplašena kada je došla u stranu zemlju bez odeće, obuće, bez znanja jezika. Mi smo, sa svoje strane, pokušali da je uverimo da će sve biti u redu", ispričala je za MONDO Despina.
Prisećajući se te zime 1995. godine i prvih dana posete, kaže da su komunicirale rukama, na znakovnom i “izmišljenom” jeziku kako bi se sporazumele. Dan po dan, barijere između njih su bledele, strah od nepoznatog nestajao, pa je Gordana pošla u grčku školu sa nastavnicom srpskog jezika, gde je učila i grčki. Nekoliko meseci kasnije, nije bilo više nikakvih prepreka u komunikaciji.
"Ona je od prvog dana bila moja sestra. Tako sam je videla, tako prihvatila. Spavale smo u istom krevetu, družile se, sve smo delile", kaže nam Despina.
To misli i oseća i Gordana, koja nam je rekla da je bila presrećna jer je usred rata uspela da nađe "svoju drugu porodicu".
"Od prvog dana su me prigrlili, tretirali kao da sam njihovo dete", rekla nam je, otkrivši da je osećaj da pripada nekome i nečemu za nju predstavljao neopisivu sreću u tim danima.
Iz ratom razrušenog Mostara, Gordanina porodica seli se u Kučevo, gde se i ona, nakon prve posete Grčkoj, vraća. Međutim, "sestre" nam otkrivaju da je Gordana podnela zahtev i dobila vizu, tako da je mogla da dolazi u posetu svojoj drugoj porodici tri puta godišnje.
A onda, ova priča poprima elemente prave bajke. Prilikom jedne od poseta, desio se sudbonosni susret, Goca je upoznala jednog mladog Grka, zaljubila se i tada kreću da se ispisuju stranice nove, najlepše, priče. Ljubav traje i danas, krunisali su je brakom, a potom i decom.
Gordanino prvo dete krstila je porodica Tastemiroglu, čime su, kaže, zapečatili prijateljstvo koje je započelo pre toliko godina i još traje.
Hiljade dece iz Srbije prošlo kroz ovaj program
Kroz program ovaj program prošli su mališani iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Republike Srpske Krajine. Prva grupa dece je u Grčku otišla 1993. godine na mesec dana. Nakon posete tokom leta, program se razvijao kroz različite faze, od šestomesečnog boravka u grčkim porodicama preko poseta tokom božićnih i vaskršnjih praznika, do letovanja.
Od 1994. godine započeli su program šestomesečnog školovanja mališana od drugog do četvrtog razreda osnovnih škola. Organizovan je tri puta, a1995. godine, nakon operacije "Oluja", program je obuhvatio više od 1.100 dece u više od 50 gradova Grčke i 2 grada na Kipru.
Odeljenja su brojala po 20 učenika i jednog učitelja, koji je izvodio kombinovanu nastavu prema planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Deca su bila smeštana u porodice grčkih domaćina sa decom sličnog uzrasta i pola. Tokom boravka, uz decu su boravili i pratioci Crvenog krsta Srbije – pedagozi, sociolozi, psiholozi i lekari, svi volonteri u ovom programu.
(Mondo.rs)