Nakon niza peripetija na putu ka realizaciji inicijative da se postavi bista Đorđu Mihailoviću na Zejtinliku, gde je svoj vek proveo kao čuvar vojničkog groblja, došli smo na korak od realizacije. Inicijativa livnice Jeremić da se na ovaj način, u ime srpskog naroda, oda počast čuvaru groblja koji je preminuo prošle godine, dobiće epilog u subotu, 28. septembra, kada će biti upriličena svečana ceremonija na Zejtinliku.
Ekipa portala Mondo imala je priliku da vidi bistu pre nego što sa idejnim tvorcima krene put Soluna.
"Upravo smo dobili sve neophodne dozvole, tako da je ostalo još da se krene na put", rekao nam je Slobodan Jeremić, vlasnik livnice.
Ceremoniji otkrivanja biste na Zejtinliku, kako saznajemo, prisustvovaće i mališani iz srpske škole u Solunu, koji će pevati himnu "Bože pravde", a program bi trebalo da počne u 10 časova, po grčkom vremenu.
Tog dana posetioci će moći da vide i svečano otkrivanje biste. Pozvani su svi oni koji se u tom periodu zadese u Grčkoj, ali i ostali, koji mogu i žele da dođu, kako bi odali počast čoveku koji je toliko zadužio Srbiju. Na Zejtinliku će biti i ratni vojni veterani predvođeni organizacijom "Zavet" koja organizuje dolazak oko 120 njih iz Srbije.
"Ceremonija u kojoj učestvuju borci, ratni vojni invalidi, porodice palih boraca i njihovi potomci nije samo podsećanje na prošlost, već snažna poruka budućim generacijama o važnosti jedinstva i poštovanja prema žrtvama čije je grobove deda Đorđe godinama ponosno čuvao od zaborava. Naš cilj je da ovaj događaj ostane u sećanju svih prisutnih kao trenutak ponosa i časti", rekao je za MONDO predsednik udruženja, Marko Martinović.
Dodao je da deda Đorđe nije samo figura iz prošlosti, već i "živa inspiracija za sve nas koji danas nastavljamo da čuvamo vrednosti koje su naši preci branili".
"Kad god stojim na Zejtinliku, osećam se kao da sam deo nečeg mnogo većeg od sebe. Osećam duboku zahvalnost i ponos što mogu da doprinesem očuvanju tog nasleđa i da učestvujem u ovoj ceremoniji koja povezuje generacije – od onih koji su se borili, do nas koji nastavljamo da čuvamo njihovu uspomenu", dodao je Martinović.
Zabranu najpre dale srpske institucije
Inicijativa je potekla od livnice Jeremić, a kako su nam rekli, ideja se rodila tako što svake godine poklone makar jednu bistu nekom zaslužnom Srbinu koji nema još nema podignut spomenik. Međutim, put nije bio jednostavan.
Kako je MONDO prvi pisao, u junu mesecu naišli su na prvu prepreku kada je stigla zabrana da se postavi bista i to od Zavoda za zaštitu spomenika Srbije, koji nije odobrio realizaciju te ideje. Njihov stav je bio da bi se time "deda Đorđe stavio u povlašćeni položaj u odnosu na oca i dedu, koji su takođe bili čuvari groblja, ali i na ostale borce, koji počivaju tu".
U odgovoru koji smo dobili od Zavoda i direktorke ove institucije, dr Dubravke Đukanović, potvrđena su naša tadašnja saznanja, nakon čega su objasnili zašto su odbili inicijativu.
"Ukazujemo da se radi o prostoru koji je pre svega posvećen srpskim vojnicima stradalim tokom Prvog svetskog rata, na groblju se nalaze i posmrtni jugoslovenskih vojnika stradalih tokom Drugog svetskog rata. Imajući to u vidu, podizanje biste određenoj osobi značilo bi da ta osoba ima većih zasluga nego sve druge sahrnjene na tom prostoru ili koje su u prošlosti imale udela u podizanju i čuvanju prostora srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku. Značaj Đorđa Mihailovića u održavanju groblja svakako postoji i prepoznat je činjenicom da su državni organi Republike Srbije dali dozvolu da se sahrani na Zejtinliku, pored svog oca i dede i srpskih ratnika stradalih tokom Prvog svetskog rata", navodi se u odgovoru Zavoda za zaštitu spomenika.
Bista možda može, ali na drugoj lokaciji
Stav Zavoda, prema odgovoru koji su nam uputili, jeste da, "iako u zakonodavstvu Srbije ne postoji ograničenje u pogledu protoka vremena od smrti do podizanja spomenika, praksa je pokazala da je ipak potrebno da prođe izvesno vreme kako bi se svi aspekti podizanja određenog spomen - obeležja mogli sagledati.
"Uvažavajući sentimentalnu vezanost ljudi za ličnost i požrtvovanost Đorđa Mihajlovića tokom decenijske brige o groblju, predlažemo da se razmotri mogućnost eventualnog podizanja biste na drugoj lokaciji, u Solunu ili Srbiji", dodali su.
Tri generacije Mihailovića čuvale groblje
Deda Đorđe je bio treća generacija Mihailovića koji su čuvali srpsko vojničko groblje, posle oca Đura i dede Sava.
Savo, Srbin iz Grblja, tražio je i sakupljao posmrtne ostatke svojih drugova i saborce, a potom ih čuvao do svoje smrti 1928. godine. Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije. Kad je Đuro umro 1961. godine sahranjen je uz svog oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je tada Đorđu.
Danas sva trojica počivaju na ovom mestu i imaju označen spomenik.
(Mondo.rs)