Predsednik Uprave austrijskog "Špara" u Hrvatskoj Helmut Anton Fenzl rekao je da je ta kompanija, kao i ostali, trgovci u ovoj državi, ne može da garantuje da je kvalitet proizvoda poznatih brendova koji se prodaju u njihovim radnjama jednak onima u ostalim evropskim zemljama.

"Svaki pokušaj da proizvode nabavimo direktno od proizvođača osujete multinacionalne kompanije koje dozvoljavaju kupovinu samo preko distributera. I to samo onog kvaliteta koji oni žele da prodaju na ovom tržištu", rekao je Fenzl, piše hrvatski "Jutarnji list", a prenosi beogradska "Politika".

Viršle nisu za decu

Ovo je prva potvrda jednog velikog evropskog trgovinskog lanca o tome kako multinacionalne kompanije kreiraju asortimane i recepture proizvoda na različitim tržištima.

"Špar" se oglasio ubrzo pošto je objavljena analiza o kvalitetu 26 poznatih brendova hrane i proizvoda kućne hemije kupljenih u Hrvatskoj i Nemačkoj.

Rezultati su pokazali da su hrvatski potrošači diskriminisani i po pitanju cena i po pitanju kvaliteta. Ova kompanija saopštila je da pozdravlja nastojanje zastupnice u Evropskom parlamentu Biljane Borzan oko uvođenja jednakog kvaliteta proizvoda za eve evropske zemlje.

Beograđani mirni, njihova jaja ispravna

"Njenu borbu za jedinstveno tržište podržavamo jer to nije samo insistiranje na pravima kupaca već i na pravima trgovaca", navodi se u saopštenju kompanije.

Analiza je pokazala da su čak 60 odsto ispitaivanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego kupci u Nemačkoj, a samo kod četiri od 26 ispitanih artikala (15 odsto) nije nađena razlika ni u kvalitetu ni u ceni.

Oko 60 odsto istpivanih proizvoda bilo je skuplje nego u Nemačkoj. Najveće razlike uočene su kod pet prehrambenih proizvoda i jednog deterdženta.

Kako da oljuštite breskve, paradajz, krompir...

"Vudi" viršle od pilećeg i ćurećeg mesa na hrvatskom tržištu (suprotno nazivu) bile su proizvedene od otkošenog mesa koje se, prema EU propisima, ne sme označavati kao meso.

Nasuprot tome, nemački proizvod bio je napravljen od komada mesa, ukaza je Biljana Borzan.

Velike razlike su nađene i u kvalitetu deterdženta "arijel". Nemački proizvod (koji je za razliku od hrvatskog obeležen oznakom "kompakt") imao je znatno veće dejstvo pranja pri nižoj temperaturi (na 40 stepeni Celzijusa), dok je razlika na većim temperaturama takođe postojala, ali je bila manja.

Uprkos tome, deterdžent za nemačko tržište bio je za četvrtinu jeftiniji nego u radnjama u Hrvatskoj.