Više od 20 vrsta viršli nudi se potrošačima u supermarketima. Tu su pileća, ćureća, koktel, sa sirom... Pakovane i u rinfuzu. Domaćih proizvođača, ali i stranih. Cene se umnogome razlikuju. Šta to govori potrošačima?
Isuviše niska cena prerađevina od mesa otkriva da su u proizvodnji korišćene alternativne sirovine, odnosno najčešće meso treće kategorije, poručuju iz Grupacije klanične industrije Privredne komore Srbije, dok u organizacijama za zaštitu potrošača smatraju da kupac i kada pazari viršle u rinfuzu ima pravo da od trgovaca traži da pogleda deklaraciju na kojoj moraju da budu navedeni, između ostalog, i sastav i rok trajanja, piše "Politika".
Za nutricioniste dileme nema - koje god da su vrste, proizvođača ili zemlje porekla, viršle ne bi trebalo da budu deo svakodnevne ishrane, a u obrocima najmlađe dece ove prerađevine od mesa nemaju šta da traže.
"Viršle, paštete i bilo koje druge prerađevine od mesa nipošto ne bi valjalo davati deci mlađoj od dve godine. To su proizvodi od iznutrica ili delova mesa koje nije vrhunskog kvaliteta. U njih se dodaju aditivi, nitriti, ponekad i veštačke boje i ovi sastojci su štetni za najmlađe", rekla je nedavno Milka Kurteš, nutricionista i dijetetičar specijalne bolnice "Banja Koviljača".
Sa njom je saglasna i dr Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja "Savski venac".
"Viršle su veoma popularne u ishrani našeg stanovništva, pa i kod dece, ali nikako ne mogu da budu preporuka za zdravu ishranu. Osim nitrita i nitrata, koji su tu u cilju što dužeg čuvanja, u viršlama ima i poboljšivača ukusa čija su negativna dejstva poznata. Nije lako reći da li su i koliko viršle štetne, ali slobodno možemo da zaključimo da one nemaju pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Jer uvek je aktuelno pitanje koji deo životinje je završio u njima", kaže dr Todorović za "Politiku", dodajući da je tačno da viršle ne bi trebalo davati deci mlađoj od dve godine.
"Ali bilo bi idealno ako roditelji mogu da izbegnu upotrebu ovih proizvoda u ishrani dece barem do njihove četvrte ili pete godine. Tačno je i da na tržištu ima mnogo različitih vrsta viršli, od različitih vrsta mesa, ali ista dilema prati svaku od njih - ne možemo da budemo sigurni koji je deo životinje u njima", dr Todorović.
Što se ishrane odraslih tiče, sagovornice "Politike" su saglasne da je umerenost u konzumaciji najbolja parola.
"Odraslima se savetuje umerenost i uzimanje viršli za doručak najviše jednom u nedelji ili u deset dana i to u kombinaciji sa integralnim hlebom i mlečnim proizvodima, poput jogurta ili sira - savetuju sagovornice "Politike".
(MONDO)
Isuviše niska cena prerađevina od mesa otkriva da su u proizvodnji korišćene alternativne sirovine, odnosno najčešće meso treće kategorije, poručuju iz Grupacije klanične industrije Privredne komore Srbije, dok u organizacijama za zaštitu potrošača smatraju da kupac i kada pazari viršle u rinfuzu ima pravo da od trgovaca traži da pogleda deklaraciju na kojoj moraju da budu navedeni, između ostalog, i sastav i rok trajanja, piše "Politika".
Za nutricioniste dileme nema - koje god da su vrste, proizvođača ili zemlje porekla, viršle ne bi trebalo da budu deo svakodnevne ishrane, a u obrocima najmlađe dece ove prerađevine od mesa nemaju šta da traže.
"Viršle, paštete i bilo koje druge prerađevine od mesa nipošto ne bi valjalo davati deci mlađoj od dve godine. To su proizvodi od iznutrica ili delova mesa koje nije vrhunskog kvaliteta. U njih se dodaju aditivi, nitriti, ponekad i veštačke boje i ovi sastojci su štetni za najmlađe", rekla je nedavno Milka Kurteš, nutricionista i dijetetičar specijalne bolnice "Banja Koviljača".
Sa njom je saglasna i dr Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja "Savski venac".
"Viršle su veoma popularne u ishrani našeg stanovništva, pa i kod dece, ali nikako ne mogu da budu preporuka za zdravu ishranu. Osim nitrita i nitrata, koji su tu u cilju što dužeg čuvanja, u viršlama ima i poboljšivača ukusa čija su negativna dejstva poznata. Nije lako reći da li su i koliko viršle štetne, ali slobodno možemo da zaključimo da one nemaju pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Jer uvek je aktuelno pitanje koji deo životinje je završio u njima", kaže dr Todorović za "Politiku", dodajući da je tačno da viršle ne bi trebalo davati deci mlađoj od dve godine.
"Ali bilo bi idealno ako roditelji mogu da izbegnu upotrebu ovih proizvoda u ishrani dece barem do njihove četvrte ili pete godine. Tačno je i da na tržištu ima mnogo različitih vrsta viršli, od različitih vrsta mesa, ali ista dilema prati svaku od njih - ne možemo da budemo sigurni koji je deo životinje u njima", dr Todorović.
Što se ishrane odraslih tiče, sagovornice "Politike" su saglasne da je umerenost u konzumaciji najbolja parola.
"Odraslima se savetuje umerenost i uzimanje viršli za doručak najviše jednom u nedelji ili u deset dana i to u kombinaciji sa integralnim hlebom i mlečnim proizvodima, poput jogurta ili sira - savetuju sagovornice "Politike".
(MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!