ĐUKANOVIĆ: Nećemo povući zakon, imovina SPC zapravo je imovina države CG

"Da smo smatrali da taj zakon treba da bude povučen, sigurno ga ne bismo donosili. Sve argumente koje smo čuli protiv tog zakona, čuli smo u prethodne četiri godine", kaže Đukanović u eksluzivnom intervjuu za Tanjug.

Na pitanje Tanjuga - ako nema povlačenja zakona, koji je izazvao proteste i veliko nezadovoljstvo vernika SPC i građana srpske nacionalnosti, koji su taj zakon doživeli kao nepoštovanje njihove volje, a time i prava - na koju vrstu dijaloga vlada Crne Gore poziva SPC, Đukanović kaže: "Na razgovor kako implementirati taj zakon".

Advokat Mitropolije: Udar na pravo svojine, NEMA POVLAČENJA

Predsednik Crne Gore, u razgovoru u kojem je nabrojao, kako on to vidi, sve istorijske, pravne i političke razloge koji su opredelili vlast Crne Gore na ovakav potez, te odbacio argumente protivnika Zakona, ističe da je na sceni mnogo manipulacija, a osnovna je, kaže, ta da je ovaj zakon legitimisao nameru države da otme imovinu SPC u Crnoj Gori:

"Reč je o brutalnoj izmišljotini i zameni teza", kaže Đukanović i navodi da je imovina SPC zapravo imovina države Crne Gore, a da je uzurpirana u periodu od 1986. do 2000.

O tome, tvrdi, svedoče "neupitne istorijske činjenice".

Zakon, dodaje, neće ugroziti verske slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, niti će im uskratiti pravo da koriste crkve i manastire, koje je I do sada koristila Srpska pravoslavna crkva.

Potrudiće se, kaže, da sa ciljevima ovakve svoje politike objektivno upoznaju svakog građanina Crne Gore.

"A oni, naravno, imaju demokratsko pravo da se zalažu za svoja uverenja, uključujući proteste I okupljanja u organizaciji crkve".

MILO ĐUKANOVIĆ O PROTESTIMA ZBOG ZAKONA

Crnogorski predsednik navodi da mu je "žao što je deo srpskog nacionalnog korpusa u Crnoj Gori zaveden upornom, veoma grubom, a u suštini inferiornom političkom manipulacijom lidera prosrpskih partija", nezadovoljnih, što su 30 godina kontinuirano dozivljavali izborne I politicke poraze.

Oni, kaže Đukanović, svesni svoje nekonkurentnosti traže "alternativni teren politickog delovanja, izmišljajući ugroženost srpskog naroda u Crnoj Gori I namećući se kao njegovi tobožnji zastitnici".

Na pitanje kako vidi optužbe jednog dela crnogorske vlasti na račun Beogada, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da stoje iza pokušaja da se uzdrma politička scena Crne Gore, odnosno da li predsedniku Srbije zamera što podržava prava Srpske pravoslavne crkve, a time i volju, odnosno prava srpskog naroda u Crnoj Gori, Đukanović kaže da Beograd nije uzdrmao Crnu Goru.

"Od strane državnih zvaničnika Crne Gore nije bilo nikakvih uvredljivih tonova, niti neprijateljskih poruka. Dakle, nema nikakvog uznemirenja, niti osećaja nestabilnosti, mi samo obavljamo svoje državno političke odgovornosti", ocenjuje Đukanović.

"Razumem, naravno, zainteresovanost predsednika Vučića", dodaje, da "isprati ostvarivanje prava građana srpske nacionalnosti u CG i u drugim sušednim državama i njegovu zainteresovanost za položaj SPC na prostorima drugih država, gde ona deluje".

"Ali, naše upozorenje uvek je bilo neskriveno i vrlo direktno - da se ta politika mora voditi veoma suptilno", ističe Đukanović i napominje da je još u svežem sećanju 1990. godina i tadašnji pokušaj da se uređuju prava građana sprske nacionalnosti u, drugim državama u regionu.

"Kako se to završilo, mogli smo da vidimo", poručuje uz konstataciju: "Neodmereno, nedovoljno pažljivo bavljenje tim pitanjima, sa pozivom na brigu o pravima Srba gđe god da oni žive moze odvesti u neprimjereni paternalizam I opasno ugrožavanje suvereniteta drugih država u nasem regionu".

Upitan na čiju adresu je upućeno to upozorenje, Đukanović odgovara: "Svima koji tako postupaju".

"Bili smo u prilici ovih dana da pročitamo određene izjave visokih beogradskih zvaničnika, uključujući i predsednika Vučića. On je govorio o svom legitimnom pravu da vodi računa o položaju građana srpske nacionalnosti, budući da ih ima oko 28 odsto u Crnoj Gori. Naravno, razumijem njegovu zaintresovanost za polozaj srpske manjine u CG. Ali, u elaboraciji takve politike govorio je I o Srbima u Crnoj Gori kao delu jedinstvenog srpskog nacionalnog korpusa, koji bi trebao slediti zajednički nacionalni interes, koji se, opet logično, definiše u Srbiji. A, odmah nakon toga smo mogli da čujemo I nezadovoljstvo zastupljenošću Srba u državnim organima Crne Gore", primećuje Đukanović.

Građani CG treba da poštuju nacionalni interes CG, a ne drugih država

On međutim ističe da građani Crne Gore, bilo koje nacionalnosti da su, treba da slede I poštuju, nacionalne interese Crne Gore, a ne drugih država.

Na direktno pitanje ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Đukanović odgovara da vlast nema viziju da "uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica", i da se pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana i kriterijuma profesionalnosti.

Na pitanje da li zna da predsednik Vučić u Srbiji trpi kritike da je preblago reagovao na ponašanje Crne Gore povodom usvajanja zakona, i kad je reč o položaju Srba, te da se čuju opaske da on, Đukanović, ratuje sa delom srpskog naroda, kao i sa Srbijom, a da za to nije dobio adekvatan odgovor, što se tumači i prijateljskim odnosima sa predsednikom Vučićem, Đukanović konstatuje da i sam prolazi kroz takve situacije.

Te zamerke, naime, vidi kao reakciju nacionalista i ljudi retrogradnog mišljenja "sa ove ili one strane".

"Oni su često iskazivali nezadovoljstvo politikom koju vodim , ali nikada nesam osećao potrebu da se sa nacionalistima nadmećem u demonstraciji lojalnosti državi".

Preporučuje to kaže, svakome, uključujući i Vučića.

"A šta misle velikosrpski nacionalisti i kako bi oni želeli da uređuju odnose sa Crnom Gorom, to smo imali priliku da vidimo - pir pokušaja paljenja crnogorske zastave u Beogradu, poziv na linč crnogorskog ambasadora, kao i poziv ministra spoljnih poslova Srbije na prebrojanjvanje Crnogoraca u Srbiji koji podržavaju politiku Mila Đukanovića", ocenjuje predsednik Crne Gore.

On dodaje da je reč "o retrogradnim političkim pojavama koje pripadaju prošlosti", te da veruje da "ljudi koji su dobili legitimitet većinske javnosti u Srbji i Crnoj Gori, moraju da se ponašaju odgovorno prema zajedničkom istorijskom nasleđu i projekciji zajedničke evorpske budućnosti".

"Čemu sada stvaranje malog Šengena?"

Kada je reč o projekciji zajednicke evropske budućnosti, Đukanović primedbu Tanjuga da je rezervom prema ideji malog Šengena pokazao nedovoljnu solidarnost, uz argumentaciju da je Crna Gora daleko odmakla u procesu pregovora sa Evropom, kaže da to nije tačno.

Ističe da je argumentacija Crne Gore bila da ova inicijativa tretira pitanja slobode protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, koja su već od 2011. obuhvaćena raznim drugim regionalnim inicijativama, u kojima učestvuju i Crna Gora i Srbija i Albanija i Severna Makedonija i druge države regiona.

Međutim, Đukanović pitanje inicijative "mali Šengen" vidi i kroz prizmu aktuelnih problema, pa tako i, kako on kaže, međusobnog poverenja, odnosno nepoverenja, te političke zrelosti za više nivoa saradnje i povezivanja.

On to objašnjava opaskom da se pitanje poverenja logično postavlja kada, kako kaže, kao otreženjenje stignu pitanja koja su sada aktuelna u odnosima Srbije i Crne Gore, a koja "nažalost, opominju da još uvek nisu na pravi način apsolvirane neke važne teme".

Na pitanje da li to znači da ideju malog Šengena vidi kao velikosrpsku, Đukanović kaže:

Nije reč o tome. U odnosu na ideju malog Šengena, kako sam već kazao, imali smo dilemu vezanu za njenu svrsishodnost, ali i napomenu svim partnerima u regionu i u EU da ta inicijativa ne bi smela nipošto da posluži kao supstitut za EU integracije.

A, dovođenje u vezu malog Šengena sa aktuelnim odnosima između Crne Gore i Srbije nije slučajno, zato što mi politička racionalnost govori da o višim nivoima međudržavne i regionalne saradnje možemo odgovorno govoriti nakon što svi prethodno konzistentno, na svakom pitanju , demonstriramo da prihvatamo i poštujemo nezavisnost i suverenitet svake od naših država.

Ističe da odnose između Srbije i Crne Gore treba uređivati kao odnose dve susedne države, koje respektuju sve što smo kroz istoriju zajedno prošli i koje se odgovorno odnose prema zajedničkoj evropskoj budućnosti.

"Želimo prijateljske odnose dve susedne države, koje imaju puno istorijskih i aktuelnih kulturoloških bliskosti, želimo odnose međusobnog uvažanja dve nezavisne i suverene države", poručuje Đukanović.