Dobra zarada, putovanja u zemlje na nekim drugim meridijanima, upoznavanje različitih kultura, napuštanje svakodnevice – zvuči kao posao iz snova. ALI...
Kruzeri koji nude razne poslove ljudima sa Balkana deluju kao Nojeva barka za beg od nedostatka perspektive, posla i pristojne plate.
Ni mladi u Crnoj Gori nisu ravnodušni prema ovakvoj prilici i sve je veći broj onih koji odlučuju da se okušaju u ovom načinu života.
Poslovi na brodovima uglavnom su iz oblasti ugostiteljstva.
Reč je o angažmanima u baru, restoranu, održavanju i čišćenju, recepciji, poslovi turističkog vodiča, obezbeđenja. Nude se i tehničke pozicije (Video, Sound, Light, Stage Manager).
Jedan od najbitnijih kriterijuma je poznavanje engleskog jezika. Dovoljno je da engleski jezik bude na srednjem konverzacijskom nivou jer je glavni intervju takođe na engleskom jeziku.
Plate na kruzerima kreću se od 800 do 2.500 dolara, a u zavisnosti od pozicije i do 4.000 dolara.
Radno vrijeme i priroda posla uglavnom ne pružaju mnogo prilika za trošenje tog novca, te je zarada sa kojom se radnici vraćaju kući prilična.
Ipak, karijera na kruzeru ne može se posmatrati kao posao iz snova.
Valja biti dobro informisan o ovom načinu života, kao i o potencijalnim poslodavcima, odnosno kompanijama za koje se prijavljujete.
A.M, Tivćanka je do sada pet puta plovila za američko-britansku kompaniju Carnival Cruise Line i kaže da se za posao na brodu prijavila iako nije puno razmišljala o tome šta je čeka.
"Pošto se sve brzo odvijalo, odlučila sam da probam, pa šta bude”, rekla je ona za MONDO.
Nakon slanja biografije, intervjua na engleskom sa predstavnicima agencije, a zatim i kompanije, usledilo je prikupljanje potrebne dokumentacije za ukrcavanje.
Troškove oko papirologije (lekarsko uvjerenje, dokaz o nevođenju krivičnog postupka, neophodne vakcine) snosi budući zaposleni.
Zaposleni plaća i avionsku kartu, dok troškove povratka nakon isteka ugovora, kao i prilikom narednog ukrcavanja plaća kompanija.
"Kada stigneš u hotel (u mom slučaju sa prvog ugovora, Majami), sretneš grupu ljudi koja ide da radi za istu kompaniju. Svi idu na koledž koji traje mesec, a podrazumijeva predavanja uz obavezne testove. Nakon položenih testova počinje praksa. Onoga ko padne na testovima ili se postavi kao neodgovorna osoba, šalju kući”, objašnjava ona.
Ugovor zvanično počinje ukrcajem na brod.
Kada je reč o uslovima u kojima radnici borave na kruzeru, naša sagovornica kaže da to zavisi od klase broda.
"Postoje tri klase, i uslovi zavise od toga na kojoj si. Ja sam za ova tri ugovora prošla kroz sve tri, a najlošija je bila ona na kojoj sam bila kada sam prvi put otišla”, kaže ističući da je najnezadovoljnija bila hranom, koja je na toj klasi uglavnom indijska i azijska.
Takođe, navodi, nije lako privići se na sistem rada, naučiti kako on funkcioniše, jer se pored posla često održavaju treninzi o bezbednosti prilikom potencijalnih opasnosti na brodu.
"Kupatila se dele na muška i ženska, što znači da devojke imaju veliko kupatilo od po otprilike 12 tuš kabina i toaleta. Kabinu uvek deliš sa jednom osobom istog pola, osim ako nemaš svog partnera i tražiš kabinu za parove. Postoji mogućnost da zameniš kabinu u slučaju da ti cimer/ka ne odgovara. U suštini, sve je obezbeđeno i ništa ne plaćaš”, pojašnjava.
U kompaniji za koju ona radi, radno vreme zavisi od rasporeda koji se dobija i od radnog mesta.
Prilikom boravka u luci, minimalno je šest sati, dok je za vreme plovidbe od 10 do 12 sati, uz pauze.
Kada su u pitanju zdravstveni problemi, A.M. kaže da postoji medicinski centar u kojem je dostupna njega, ali lekari uglavnom izostave pregled i daju lekove za navedene simptome.
"Jedino u slučaju da se osećaš baš loše, postoji mogućnost za bolovanje, što znači da imaš dan, dva odmora. Taj dan ti je plaćen procentualno, u zavisnosti od zarade tvog odeljenja tog dana, u svakom slučaju zadovoljavajuće”, kaže.
Ističe da je jako teško dobiti bolovanje i da nadležni izbegavaju da to dopuste koliko je moguće.
Ograničenja za radnike su rigorozna.
Otkaz se vrlo lako dobija i ne postoji prostor za opravdanja, a troškove povratka kući snosi radnik.
Naizgled sitnice kao što su korišćenje telefona na radnom mestu, pijanstvo, konflikt sa šefovima ili supervizorima, pritužba gosta (koja ne mora biti istinita), predstavljaju ozbiljan problem.
"Ako si dobar sa nekim ko je na dobroj poziciji, u smislu prijateljstva, veze ili usputne romanse, jako si zaštićen i šta god da uradiš neko će intervenisati i spasiti te posledica”, navodi naša sagovornica.
Ona naglašava da je ovakav sistem jako teško prihvatljiv ljudima našeg mentaliteta: "Mi ne govorimo ‘Yes, boss!’ kada nešto nije u redu i zato smo često pozivani na razgovore sa nadležnima”.
