TUĐMAN JE IMITIRAO TITA I BIO MU ZAHVALAN DO GROBA: Prešao je put od PARTIZANA do okorelog hrvatskog EKSTREMISTE

Mnogi zaboravljaju da je Franjo Tuđman (1922-1999) pre nego što je postao okoreli hrvatski nacionalista i pre nego što je postao predsednik HDZ-a i Hrvatske, prvo bio Titov partizan, a potom i višegodišnji funkcioner na raznim upravljačkim pozicijama bivše Jugoslavije.

Tuđman je do 1967. godine bio je visokopozicionirani član partije uz krug poznanika i prijatelja, koji je obuhvatao neke od najmoćnijih ljudi u Jugoslaviji.

Tokom šezdesetih godina je postao disident, sedamdesetih i osamdesetih dvaput je zatvoren, a onda je je bio jedan od aktera u ratnim dešavanjima devedesetih koja su dovela do konačnog sloma Jugoslavije koja ga je bukvalno odgojila i stvorila.

Karijeru počeo blizu Kumrovca, Tito ga odlikovao

Tuđmanova karijera počela je u Velikom Trgovišću, selu u Hrvatskom Zagorju koje je dvadesetak kilometara udaljeno od Kumrovca u kom je rođen Josip Broz.

Tokom Drugog svetskog rata odlikovan je dva puta.

Odlukom Predsedništva AVNOJ-a, na predlog Vrhovnog komandanta NOV-a i POJ-a, maršala Josipa Broza Tita, od 25. septembra 1944. godine, Franjo Tuđman je odlikovan "Ordenom partizanske zvezde III reda" za iskazanu "naročitu hrabrost i požrtvovanost u borbi".

Politički komesar, major Franjo Tuđman odlikovan je još i Partizanskom spomenicom 1941., odlikovanjem koje je po povlasticama koje je donosilo i po političkom značaju bilo važnije od svih drugih.

1958. postaje predsednik Partizana

Kao mladi i ambiciozni oficirski kadar 23. maja 1954. godine Franjo Tuđman postaje sekretar, a u maju 1958. godine i predsednik Jugoslavenskog sportskog društva Partizan, koji je jedno vreme bio vojni klub.

Fudbalski klub Partizan bio je deo JSD Partizana, jedan od 25 klubova u različitim sportovima koji su činili to društvo, a osnovan je 4. oktobra 1945.

Tuđman je bio dugogodišnji član uprave i predsednik kluba.

Zabranio spomen-ploču u Jasenovcu

Sredinom šezdesetih na Spomen području Jasenovac trebalo je da bude postavljena spomen-ploča na kojoj je trebalo da bude uklesano da je u logoru pobijeno 600.000 Srba.

Međutim, Tuđman je bio protiv toga uz objašnjenje da je isticanje tog broja pogrešno i štetno za hrvatski narod.

Radovi na postavljanju spomen-ploče bili su zaustavljeni na Tuđmanov zahtev.

Titova intervencija i pomilovanje

Sedam godina kasnije, protiv Tuđmana je podneta je optužnica u kojoj se teretio da je "učestvovao u obaranju postojećeg društvenog sistema".

Miroslav Krleža se obratio Josipu Brozu Titu i nakon te intervencije Tito je izrekao najpoznatiju rečenicu: "Tuđmanu ne pakovati".

To je značilo da UDBA ne sme podmetati dokaze i da sud ne sme biti preoštar.

Umesto 15 do 20 godina zatvora koliko mu je pretilo, dobio je samo dve.

Tuđman je prema Titu osećao ne samo ogromnu zahvalnost zbog toga što ga je spasao teške zatvorske kazne nego i zato što ga je smatrao Hrvatom.

Pored toga, Tuđman se i neizmerno divio Titovim političkim talentima.

Ekstremni nacionalizam odeven u ruho "antifašizma"

U bivšoj Jugoslaviji antifašizam nije mogao imati nacionalni predznak s obzirom na činjenicu da je antifašizam bio blisko povezan s pojmom bratstva i jedinstva.

U takvoj situaciji antifašizam nije mogao biti samo hrvatski, slovenački, srpski, bošnjački ili neki drugi, već je pripadao svim "narodima i narodnostima“.

Uprkos tome, Tuđman je bukvalno izmislio hrvatski antifašizam.

Tuđmanova strategija je bila da najpre intitucionalizuje hrvatski antifašizam, kao važan faktor u procesu stvaranja hrvatske nezavisnosti, pa je odlučio da se 22. jun, dan formiranja Sisačkog partizanskog odreda slavi kao Dan antifašističke borbe umesto dotadašnjeg 27. jula kog je okarakterisao dan srpske pobune.

Proglašenje 22. juna Danom antifašističke borbe samo je deo širih Tuđmanovih aspiracija koje će dovesti do ratnih razaranja i nezapamćenog egzodusa devedesetih godina.

Franjo Tuđman je bio jedan od ključnih igrača tokom ratnih dešavanja devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije. Tuđman je takođe označen kao jedan od najvećih neprijatelja srpskog naroda u modernoj i savremenoj istoriji.

Po drugi put je uspeo da izbegne kaznu tako što je preminuo u Zagrebu 1999. godine pa mu nije suđeno u Haškom tribunalu, ali se pominje u nekoliko drugih optužnica.

Sin Miroslav rođen u Beogradu

Miroslav Tuđman koji je preminuo juče od posledica koronavirusa, rođen je 25. maja 1946. u Beogradu, u vreme kada je njegov otac Franjo radio u Generalštabu Jugoslovenske armije (JNA).

Ime je dobio po Miroslavu Krleži, a u Beogradu je živeo do 1961., kada se porodica Tuđman preselila u Zagreb.

Bio je član Saveta Hrvatske socijaldemokratske stranke od 1991. godine i jedan od njenih osnivača (1989).
Kada je počeo rat u Hrvatskoj, Miroslav Tuđman je ušao u stranku njegovog oca, HDZ, odigravši važnu ulogu u demontaži Herceg-Bosne.

(MONDO)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.