Davor Štern tvrdi da postoje samo dva scenarija kada su u pitanju ruski energentni. I nije svejedno koji će se ostvariti.
Amerika uvodi zabranu uvoza ruske nafte, gasa i drugih energenata. S druge strane, ranije je Rusija saopštila da ako Zapad uvede zabranu uvoza ruske nafte, da bi ta zemlja mogla da zatvori svoj glavni gasovod Severni tok 1, koji gas doprema do Nemačke.
"To znači da ruska nafta više neće pristizati u američke luke, a naši građani će zadati još jedan gadan udarac Putinovoj vojnoj maširneriji", rekao je danas predsednik SAD Džozef Bajden govoreći o odluci koju je doneo.
On je rekao da ova odluka ima snažnu podršku u Kongresu, a kako je rekao, veruje i među narodom. Bajden je istakao da je odluka doneta nakon konsultacija sa partnerima širom sveta, posebno u Evropi. Podsećanja radi zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak rekao je da bi "odbijanje ruske nafte dovelo do katastrofalnih posledica po globalno tržište", uzrokujući da se cene više nego udvostruče na 300 dolara po barelu, preneo je BBC.
Da situacija nije nimalo naivna potvrđuje Davor Štern, energetski konsultant i bivši ministar ekonomije u Vladi Hrvatske. On je pre svega pozdravio mere kabineta Andreje Plenkovića i dve uredbe koje je donela vlada te zemlje.
"One ne mogu zaustaviti dalji rast cena, ali ga mogu ublažiti. Mislim da je vlada napravila dobar potez. Povećanje cena je veliko, ali je manje od onog što je moglo biti", rekao je Štern, piše Dnevnik.hr a prenosi Jutarnji list.
Na pitanje mogu li cene još da rastu i koliko, Štern odgovara kontrapitanjem: "Dva su scenarija. Hoćete li prvo dobar ili loš?"
SCENARIO BROJ 1
"Gora opcija je da se sadašnja kriza produbi. Crno more je postalo opasna zona i drumarine su porasle dva i po puta, osiguranje je skuplje, to je dovelo do ovog što sada gledamo. Ovaj put nije berza kriva, krive su ove nesretne aktivnosti. A ako se dogodi i prekid snabdevanja gasa, ići ćemo peške. U tom slučaju barel bi mogao otići na 200 dolara, što se nikad nije dogodilo. Nekom aproksimacijom, ovako napamet izračunato, ako je danas barel 125 do 130 dolara, a cena je 12 kuna (1,58 evra), onda bi s barelom od 200 dolara litar goriva mogao da skoči na na 16 kuna (2,11 evra)", procjenjuje Štern.
U tom slučaju vlada bi mogla dodatno intervenisati smanjenjem PDV-a.
"Država je budžet zasnivala na PDV-u i akcizama koje su tada važile. Ako poskupi nafta, rastu i akcize. Taj višak bi mogao da se preraspodeli. Ali promena PDV-a je veoma komplikovana pravna procedura“, upozorava Štern.
SCENARIO BROJ 2
Onaj drugi, bolji scenario je, naravno, smirivanje situacije u Ukrajini.
"Dogovoren je novi krug pregovora, koji se već sad odvijaju na višem nivou. Moglo bi doći do nekakvog zaustavljanja, tj. privremene obustave neprijateljstva. Ako dođe do smirivanja situacije, moglo bi se i tržište relaksirati", dodaje on.
Ali pitanje je šta će to značiti na svakodnevnom nivou jer je utisak da nakon poremećaja na tržištu cene benzina skaču, ali pojeftinjenje ne ide istim tempom.
"To je pitanje trgovačke spretnosti. Ako je trgovac napravio zalihe po visokoj ceni, ne može ih jeftino prodavati", pojasnio je Štern, koji dodaje da je vreme za novo strateško planiranje, u uslovima drastičnog poskupljenja gasa, struje i nafte.
"Država se našla u situaciji koju nije očekivala", kaže Štern.
On smatra da su mali distributeri u težoj poziciji jer je država ostavila maržu koja je za velike distributere prihvatljiva, a za male baš i nije.
"Mali imaju isti trošak infrastrukture kao i veliki, a manji broj punktova. Njih nema toliko da se njihov kolaps ne bi mogao sprečiti. Jednostavno treba napraviti razliku između velikih i malih sistema i po tome odlučivati o maržama", zaključuje Štern za Dnevnik.hr.
(MONDO)
