Nemački radio navodi zanimanje koje za taj događaj postoji i u Evropi i podseća da se taj susret u javnosti često navodi kao mesto na kojem je dogovarana podela Bosne i Hercegovine, ali je to zapravo tek početak priče.
Posmatrači, ali i sami učesnici događaja, dodatno su doprineli konfuziji oko toga šta se zaista događalo u Karađorđevu.
Najpre su mnogi negirali da je sastanka uopšte bilo, a bilo je i onih koji su tvrdili da je sastanka bilo, ali da tema svakako nije bila podela BiH.
Suštinski problem je ostao isti: u proteklih 20 godina se nikada nije tačno saznalo o čemu su razgovarali Milošević i Tuđman.
Borisav Jović je u vreme susreta Milošević - Tuđman bio predsednik predsedništva SFRJ, a sada je za Dojče vele kazao da sastanak u Karađorđevu nije predstavljao nešto što bi uticalo na dalji razvoj jugoslovenske drame i negira da je na njemu bilo reči o podeli Bosne.
"Drama je već bila prevelika. Svako je već imao stavove o zaštiti svojih interesa u okviru te drame. I taj susret nikada nije održan sa temom o kojoj se govori. Susreta je raznih bilo, ali nikada nije razgovarano o podeli Bosne", tvrdi on.
Jović smatra da je čitava priča oko Karađorđeva samo jedan od pokušaja da se stvori atmosfera u kojoj će se verovati da je postojala ideja o stvaranju Velike Srbije kao i da je postajao taj zločinački pokušaj stvaranja Velike Srbije, koji je doveo do krvoprolića i zločina.
"Događaj u Karađorđevu više spada u domen političke mitologije, s obzirom na sve što se dešavalo nakon tog susreta, i kako su vođeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj", s druge strane smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
"Ako je i bilo nekog dogovora, Milošević je onda prevario Tuđmana, s obzirom da mu je uzeo skoro 30 odsto teritorija, a u Bosni je uzeo preko 70 odsto. Znači, to nikako nije mogao biti ravnopravan dogovor između njih dvojice... Zato smatram da taj rat nije mogao biti potpuno dogovoren, ako pogledamo u kom pravcu se kasnije odvijala situacija u Bosni i Hrvatskoj“, rekla je Biserko za Dojče vele.
Svedočeći, pak, u Hagu, bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić je rekao da mu je "upravo Jović kazao da Srbiju zanima samo 66 odsto teritorije BiH, da je to srpsko i da će Srbija to uzeti".
Jović sada tvrdi da to jednostavno nije tačno: "On laže mnoge stvari, lagao je i to. Nikada mu to nisam rekao, niti Srbija ima bilo kakvog razloga da bude zadovoljna ili nezadovoljna sa nekim procentima. A o 66 procenata nikada nije bilo govora. Bilo je reči o 49 odsto teritorije za srpski entitet, koji je Srbija prihvatila, a tih 49 predložio je, koliko ja znam, Ričard Holbruk“.
"Projekat Velike Srbije je svakako postojao, i o tome se govorilo i u Haškom tribunalu", kaže Sonja Biserko. "Ćutanje srpskih političara, i svih ostalih koji su se našli u Karađorđevu, pokušaj je da se dokaže teza da Srbija nije počela rat".
"To je pokušaj da se pokaže da su rat osmislile zapadne zemlje, i da su to podržale secesionističke republike Slovenija i Hrvatska. Znači, nikako ne dolazi u obzir bilo kakav dogovor s njihove strane, jer je njima rat bio nametnut, zato što je ta konspiracija protiv Srbije i Jugoslavije već bila dogovorena, i traje do danas", objašnjava ona.
"Tako da u toj interpretaciji događaja nikakav dogovor sa drugom stranom očigledno ne dolazi u obzir. Jer, sve to ruši njihovu tezu o početku tog rata, karakteru tog rata, i zato se tako čvrsto i drže te interpretacije", zaključuje Sonja Biserko.
Bilo šta da je tačno, i dvadeset godina kasnije još je neizvesno da li će se ikada saznati istina o pozadini susreta u Karađorđevu. I
srpskoj i hrvatskoj strani odgovara teza da do sporazuma nije došlo.
Jer, ukoliko je sporazum zaista postojao, onda se rat u Bosni mora karakterisati kao agresija dve susedne države na BiH, a Beogradu i Zagrebu odgovara interpretacija da je tamo bio građanski rat
(FoNet)
Posmatrači, ali i sami učesnici događaja, dodatno su doprineli konfuziji oko toga šta se zaista događalo u Karađorđevu.
Najpre su mnogi negirali da je sastanka uopšte bilo, a bilo je i onih koji su tvrdili da je sastanka bilo, ali da tema svakako nije bila podela BiH.
Suštinski problem je ostao isti: u proteklih 20 godina se nikada nije tačno saznalo o čemu su razgovarali Milošević i Tuđman.
Borisav Jović je u vreme susreta Milošević - Tuđman bio predsednik predsedništva SFRJ, a sada je za Dojče vele kazao da sastanak u Karađorđevu nije predstavljao nešto što bi uticalo na dalji razvoj jugoslovenske drame i negira da je na njemu bilo reči o podeli Bosne.
"Drama je već bila prevelika. Svako je već imao stavove o zaštiti svojih interesa u okviru te drame. I taj susret nikada nije održan sa temom o kojoj se govori. Susreta je raznih bilo, ali nikada nije razgovarano o podeli Bosne", tvrdi on.
Jović smatra da je čitava priča oko Karađorđeva samo jedan od pokušaja da se stvori atmosfera u kojoj će se verovati da je postojala ideja o stvaranju Velike Srbije kao i da je postajao taj zločinački pokušaj stvaranja Velike Srbije, koji je doveo do krvoprolića i zločina.
"Događaj u Karađorđevu više spada u domen političke mitologije, s obzirom na sve što se dešavalo nakon tog susreta, i kako su vođeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj", s druge strane smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
"Ako je i bilo nekog dogovora, Milošević je onda prevario Tuđmana, s obzirom da mu je uzeo skoro 30 odsto teritorija, a u Bosni je uzeo preko 70 odsto. Znači, to nikako nije mogao biti ravnopravan dogovor između njih dvojice... Zato smatram da taj rat nije mogao biti potpuno dogovoren, ako pogledamo u kom pravcu se kasnije odvijala situacija u Bosni i Hrvatskoj“, rekla je Biserko za Dojče vele.
Svedočeći, pak, u Hagu, bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić je rekao da mu je "upravo Jović kazao da Srbiju zanima samo 66 odsto teritorije BiH, da je to srpsko i da će Srbija to uzeti".
Jović sada tvrdi da to jednostavno nije tačno: "On laže mnoge stvari, lagao je i to. Nikada mu to nisam rekao, niti Srbija ima bilo kakvog razloga da bude zadovoljna ili nezadovoljna sa nekim procentima. A o 66 procenata nikada nije bilo govora. Bilo je reči o 49 odsto teritorije za srpski entitet, koji je Srbija prihvatila, a tih 49 predložio je, koliko ja znam, Ričard Holbruk“.
"Projekat Velike Srbije je svakako postojao, i o tome se govorilo i u Haškom tribunalu", kaže Sonja Biserko. "Ćutanje srpskih političara, i svih ostalih koji su se našli u Karađorđevu, pokušaj je da se dokaže teza da Srbija nije počela rat".
"To je pokušaj da se pokaže da su rat osmislile zapadne zemlje, i da su to podržale secesionističke republike Slovenija i Hrvatska. Znači, nikako ne dolazi u obzir bilo kakav dogovor s njihove strane, jer je njima rat bio nametnut, zato što je ta konspiracija protiv Srbije i Jugoslavije već bila dogovorena, i traje do danas", objašnjava ona.
"Tako da u toj interpretaciji događaja nikakav dogovor sa drugom stranom očigledno ne dolazi u obzir. Jer, sve to ruši njihovu tezu o početku tog rata, karakteru tog rata, i zato se tako čvrsto i drže te interpretacije", zaključuje Sonja Biserko.
Bilo šta da je tačno, i dvadeset godina kasnije još je neizvesno da li će se ikada saznati istina o pozadini susreta u Karađorđevu. I
srpskoj i hrvatskoj strani odgovara teza da do sporazuma nije došlo.
Jer, ukoliko je sporazum zaista postojao, onda se rat u Bosni mora karakterisati kao agresija dve susedne države na BiH, a Beogradu i Zagrebu odgovara interpretacija da je tamo bio građanski rat
(FoNet)
"Šta kada Pešić ode, a povuku se Jokić, Bogdanović i Micić?": Nebojša Čović se plaši da uskoro neće biti dobro
Srbija više nema majstora kakav je bio Zvezdin Cune! Tragedija zauvek zaustavila novog Genija, svaki Božić zato boli
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
"Ja sam Crnogorac, srpski pravoslavac": Mirotića pitali da li je Španac, objasnio im sve do detalja!
Partizan doveo Blagojevića da napravi "čistku" u ekipi: Skupi su, ne donose mnogo i odmah mogu da odu!