Odbrana Anta Gotovine nagovestila je danas da će kao dokaz u žalbenom postupku koristiti reči Slobodana Miloševića da je vođstvo tamošnjih Srba samo odlučilo da napusti Krajinu.
Hrvatski general nepravosnažno je osuđen pred Haškim tribunalom na 24 godine zatvora zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995. godine.
Istovremeno, Gotovinina odbrana zatražila je da Tribunal obaveže vlasti Srbije da joj dostave izveštaje o Oluji koje su posle te operacije 1995, prema zapisnicima sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, morali da napišu oficiri Vojske Jugoslavije koji su bili na službi u armiji Republike Srpske Krajine.
U današnjem podnesku, branioci generala Gotovine citiraju tekst agencije Sense o zapisnicima sa sednica VSO, prema kojem je bivši predsednik Srbije na zasedanju održanom 14. avgusta 1995, deset dana posle Oluje, rekao da je vođstvo RSK odlučilo da se Krajina napusti i izazvalo egzodus naroda.
Podsećajući da je prvostepeno veće Tribunala osudilo Gotovinu utvrdivši da su artiljerijski napadi Hrvatske vojske na Knin i druge gradove u Krajini bili primarni uzrok egzodusa, nasuprot tvrdnji odbrane da je evakuaciju naredilo vođstvo RSK, advokati hrvatskog generala ocenjuju da Miloševićeve reči, kako su prenete u tekstu agencije Sense, bacaju "novo svetlo na to šta je, po zaključku srpskog rukovodstva, bio uzrok egzodusa srpskih civila".
Zahtev da Tribunal obaveže Srbiju da joj dostavi dokumente o Oluji, Gotovinina odbrana temelji, takođe, na zapisnicima za sednica VSO.
Branioci u zahtevu citiraju zaključak sa sednice VSO održane 29. avgusta 1995. prema kojem svi oficiri "40. kadrovskog centra" Generalštaba VJ moraju da napišu izveštaje o događajima u njihovoj zoni odgovornosti za vreme "hrvatske agresije" na RSK.
Kadrovski centri GŠ VJ, 40. i 30. - služili su za upućivanje oficira VJ na službu u vojske RSK i Republike Srpske, a preko tih centara oficiri su bili plaćani i ostvarivali su sva statusna prava u VJ, odnosno SRJ.
Zaključkom VSO, ti oficiri su bili obavezani da te izveštaje dostave tadašnjem načelniku GŠ VJ Momčilu Perišiću do 15. septembra 1995. godine.
Komandanta 40. kadrovskog centra, odnosno tadašnjeg zapovednika vojske RSK Mileta Mrkšića, VSO je, takođe, obavezao da Perišiću podnese izveštaj o uzrocima pada zapadnih delova RSK.
Te dokumente, pomenute u zaključcima sa sednice VSO, odbrana generala Gotovine sada traži od Srbije.
U podnesku piše da je odbrana dva puta, u maju i junu, od vlasti Srbije tražila da joj dostave pomenute izveštaje o Oluji, ali da iz Beograda nije dobila nikakav odgovor.
Branioci hrvatskog generala, stoga, zahtevaju da apelaciono veće Tribunala obaveže vlasti u Beogradu na dostavljanje traženih dokumenata.
Prvostepeno veće Haškog tribunala osudilo je 15. aprila hrvatskog generala Gotovinu na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995.
Tribunal je oslobodio krivice drugooptuženog Ivana Čermaka.
Odbrane Gotovine i Markača na te presude su uložile žalbu, a tužilaštvo Tribunala odlučilo je da se ne žali.
Zapisnike sa sednica VSO vlasti Srbije su dostavile Tribunalu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, uz zahtev da oni ostanu nedostupni javnosti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Zapisnici su, zatim, korišćeni kao dokazi u procesu generalu Momčilu Perišiću, a posle završetka suđenja, minulog proleća, sa njih je, uz saglasnost vlasti u Beogradu, skinuta oznaka poverljivosti.
(Beta)
Istovremeno, Gotovinina odbrana zatražila je da Tribunal obaveže vlasti Srbije da joj dostave izveštaje o Oluji koje su posle te operacije 1995, prema zapisnicima sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, morali da napišu oficiri Vojske Jugoslavije koji su bili na službi u armiji Republike Srpske Krajine.
U današnjem podnesku, branioci generala Gotovine citiraju tekst agencije Sense o zapisnicima sa sednica VSO, prema kojem je bivši predsednik Srbije na zasedanju održanom 14. avgusta 1995, deset dana posle Oluje, rekao da je vođstvo RSK odlučilo da se Krajina napusti i izazvalo egzodus naroda.
Podsećajući da je prvostepeno veće Tribunala osudilo Gotovinu utvrdivši da su artiljerijski napadi Hrvatske vojske na Knin i druge gradove u Krajini bili primarni uzrok egzodusa, nasuprot tvrdnji odbrane da je evakuaciju naredilo vođstvo RSK, advokati hrvatskog generala ocenjuju da Miloševićeve reči, kako su prenete u tekstu agencije Sense, bacaju "novo svetlo na to šta je, po zaključku srpskog rukovodstva, bio uzrok egzodusa srpskih civila".
Zahtev da Tribunal obaveže Srbiju da joj dostavi dokumente o Oluji, Gotovinina odbrana temelji, takođe, na zapisnicima za sednica VSO.
Branioci u zahtevu citiraju zaključak sa sednice VSO održane 29. avgusta 1995. prema kojem svi oficiri "40. kadrovskog centra" Generalštaba VJ moraju da napišu izveštaje o događajima u njihovoj zoni odgovornosti za vreme "hrvatske agresije" na RSK.
Kadrovski centri GŠ VJ, 40. i 30. - služili su za upućivanje oficira VJ na službu u vojske RSK i Republike Srpske, a preko tih centara oficiri su bili plaćani i ostvarivali su sva statusna prava u VJ, odnosno SRJ.
Zaključkom VSO, ti oficiri su bili obavezani da te izveštaje dostave tadašnjem načelniku GŠ VJ Momčilu Perišiću do 15. septembra 1995. godine.
Komandanta 40. kadrovskog centra, odnosno tadašnjeg zapovednika vojske RSK Mileta Mrkšića, VSO je, takođe, obavezao da Perišiću podnese izveštaj o uzrocima pada zapadnih delova RSK.
Te dokumente, pomenute u zaključcima sa sednice VSO, odbrana generala Gotovine sada traži od Srbije.
U podnesku piše da je odbrana dva puta, u maju i junu, od vlasti Srbije tražila da joj dostave pomenute izveštaje o Oluji, ali da iz Beograda nije dobila nikakav odgovor.
Branioci hrvatskog generala, stoga, zahtevaju da apelaciono veće Tribunala obaveže vlasti u Beogradu na dostavljanje traženih dokumenata.
Prvostepeno veće Haškog tribunala osudilo je 15. aprila hrvatskog generala Gotovinu na 24, a Mladena Markača na 18 godina zatvora zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995.
Tribunal je oslobodio krivice drugooptuženog Ivana Čermaka.
Odbrane Gotovine i Markača na te presude su uložile žalbu, a tužilaštvo Tribunala odlučilo je da se ne žali.
Zapisnike sa sednica VSO vlasti Srbije su dostavile Tribunalu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, uz zahtev da oni ostanu nedostupni javnosti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Zapisnici su, zatim, korišćeni kao dokazi u procesu generalu Momčilu Perišiću, a posle završetka suđenja, minulog proleća, sa njih je, uz saglasnost vlasti u Beogradu, skinuta oznaka poverljivosti.
(Beta)
