Dalmaciji Danas javio se ogorčeni čitalac koji tvrdi da je njegova porodica, nakon neprijatnog iskustva na području plaže Velika Duba u Živogošću u Hrvatskoj, bila prinuđena da napusti plažu.
Kako je ispričao, sve je počelo zbog parkinga, a završilo se suzama, strahom i odlaskom porodice sa četvoro dece, među kojima je bila i beba od devet meseci.
Čitalac se javio želeći, kako kaže, da upozori javnost na iskustvo koje su doživeli na lokaciji Velika Duba u Živogošću. Kaže da njegova porodica godinama letuje u Živogošću i da gotovo svake godine odlaze na plažu Velika Duba.
"More je prelepo, priroda još lepša, a upravo zato ovo što smo ove godine doživeli želimo da podelimo sa drugima", ispričao je za Dalmaciju Danas i dodaje da im nikada nije bio problem da plate parking.
"Godinama smo dolazili automobilom, parkirali, platili parking i nastavili na plažu. Nakon kupanja bismo redovno seli u obližnji kafić, popili kafu ili pivo, deca bi pojela sladoled i dan bismo završili zadovoljni. Nije nam problem da platimo parking niti bilo koju uslugu koju koristimo", govori čitalac.
Supruga ga iskrcala sa decom, pa otišla u Makarsku
Ove godine, tvrdi, situacija je bila potpuno drugačija. Supruga ga je, kaže, zbog poslovnih obaveza morala odvesti do plaže, iskrcati njega i njihovo troje dece, među kojima je najmlađe imalo samo devet meseci, a zatim je otišla automobilom prema Makarskoj.
"Trebalo je da se vrati za dva-tri sata. Iskrcali smo stvari, pozdravili se, a ona je otišla automobilom“, kaže.
U tom trenutku, prema njegovim rečima, prišao im je radnik parkinga i zatražio naplatu.
"Ljubazno sam mu objasnio da automobila više nema jer je supruga otišla poslovno i da će se vratiti za nekoliko sati. Rekao sam da ću parking, naravno, platiti čim se ona vrati, kao što sam uvek radio. Odgovor je bio da oni to ne dozvoljavaju", tvrdi čitalac.
"To je moja zemlja i ja određujem pravila"
Kako je dalje ispričao, sa bebom u naručju i dvoje male dece iza sebe nije želeo da ulazi u raspravu na vrućini, pa je krenuo prema plaži. Međutim, tada je, tvrdi, iz kafića izašao vlasnik i ponovo ga zaustavio.
"Objašnjavao je kako ne može da dozvoli da ljudi dođu, iskrcaju stvari, a automobil parkiraju negde drugde. Pokušao sam mirno da objasnim da smo dugogodišnji gosti, da uvek platimo parking, da ćemo ga i ovog puta platiti čim se supruga vrati, kao i da nam uskoro dolaze sestra sa suprugom i ćerkom i da ćemo svi zajedno sesti u njegov kafić na piće i sladoled", kaže on.
Međutim, kako tvrdi, razgovor se stalno vraćao na parking.
"U jednom trenutku pitao sam ga: 'Pa dobro, ako neko parkira negde drugde, zar vam takvi ljudi svakako ne dođu u kafić? Popiju kafu, pivo, pojedu hamburger ili sladoled i ostave vam novac?' Odgovor je bio veoma kratak - da je to njegova zemlja i da on određuje pravila", ispričao je i dodao da je tada stekao utisak da problem nije samo u parkingu.
"Kao da nije dovoljno da gost dođe, sedne u kafić i potroši novac. Ako želi da dođe do plaže tim putem, mora da plati i parking. Bez izuzetka", kaže. Prema njegovim rečima, pravi šok usledio je otprilike pola sata kasnije, kada su na plažu stigle njegova sestra i njena dvanaestogodišnja ćerka.
"Otišli smo kao da bežimo od nekoga"
"Došle su peške kroz plićak, obe uplakane. Rekle su mi da je nakon rasprave oko automobila muškarac krenuo prema njima vičući. Sestra tvrdi da im je, dok su se udaljavale, trčeći za njima vikao: 'Marš, stoko! Gubi se sa moje zemlje!'", tvrdi on.
Kaže da je njegova sestričina bila u šoku, a sestra se tresla od straha.
"Teško mi je da opišem kako je izgledalo gledati dete koje je nekoliko minuta ranije došlo na more da se okupa, a sada plače zbog načina na koji su se prema njima ophodili", dodaje.
Nakon toga, kaže, više nije razmišljao ni o parkingu ni o tome ko je u pravu. Pokupili su decu i stvari i odmah napustili plažu.
"Moj zet nas je čekao automobilom na putu, dok smo mi sa troje dece i svim stvarima peške išli prema njemu. Pošto nije mogao sve da nas poveze odjednom, vozio nas je u dve ture", kaže.
Tvrdi i da su isti ljudi više puta prolazili automobilom pored njih.
"Očigledno su proveravali da li odlazimo. Istovremeno su vikali mom zetu da se skloni i ode. Slika koju nikada neću zaboraviti bila je moja sestra i njena dvanaestogodišnja ćerka, još uvek u suzama, troje male dece, uključujući bebu od devet meseci, i svi mi koji smo samo želeli miran dan na moru. Umesto toga, odlazili smo kao da bežimo od nekoga", ispričao je čitalac.
Dan su, kaže, nastavili u Drveniku.
"Tamo smo uredno platili parking, seli na kafu, deca su pojela sladoled i bar smo pokušali da zaboravimo neprijatno iskustvo", kaže.
BONUS VIDEO:
(Dalmacija Danas/Mondo)
