Dugotrajni toplotni talas i višemesečni nedostatak padavina doveli su poljoprivredu u Bosni i Hercegovini na ivicu kolapsa, a na pojedinim ratarskim i povrtarskim kulturama gubici dostižu čak 90 odsto.
Proizvođači sabiraju milionske gubitke i strahuju za opstanak stočnog fonda, dok konkretne mere nadležnih institucija i dalje izostaju. Poljoprivrednici upozoravaju da privremena pomoć neće rešiti osnovni problem – nedostatak sistema za navodnjavanje.
Kukuruz pretrpeo najveću štetu
Među prvim žrtvama ekstremne vrućine našle su se prolećne kulture, a najteže je pogođen kukuruz.
Na njivama širom Semberije, Posavine i Lijevča polja, ali i u centralnim delovima BiH, stabljike su ostale nerazvijene, dok se na velikom broju biljaka klipovi nisu ni formirali.
Stručnjaci i poljoprivredna udruženja procenjuju da gubici prinosa na površinama bez navodnjavanja iznose između 70 i 90 odsto.
"Gorivo je otišlo na 3,5 marke, suša je uništila sve i nemamo šta da očekujemo", rekao je za DW predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije Željko Stanić.
On upozorava da proizvođači bez ozbiljne pomoći vlasti neće moći da opstanu.
"To je sve na kapaljku. Nema konkretne podrške kojom bi se sanirala šteta. Imali smo i ranije elementarnu nepogodu, pa nikakvu pomoć nismo dobili", kazao je Stanić.
Sprženi usevi povrća, voće ostalo sitno
Veliki gubici zabeleženi su i u proizvodnji soje, gde je toplotni stres prepolovio rod mahuna.
Povrtari koji nemaju stabilan pristup podzemnim vodama ili kanalima za navodnjavanje suočavaju se sa uništenim usevima paprike, paradajza i kupusa.
Značajna oštećenja zabeležena su čak i u voćnjacima u brdsko-planinskim predelima, koji su ranije bili manje izloženi posledicama visokih temperatura.
"Stanje je loše i teško, posebno kada je reč o kukuruzu, voću i povrću. Problemi postoje i u stočarskoj proizvodnji, jer životinje doživljavaju toplotne udare", rekao je Nedžad Bićo iz Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH.
Voćari navode da je ovo jedna od najtežih sezona u poslednjih nekoliko decenija.
"Za 25 godina, koliko se bavim voćarstvom, ovo je najteža godina. Problem su i suša i cene", rekao je Raif Čolić, jedan od najvećih proizvođača šljiva na području Gradačca i okolnog regiona.
Proizvođači su početkom sezone očekivali veliki rod, ali je višemesečni nedostatak vode uništio njihove procene.
"Prinosi su katastrofalni, posebno kod kruške, jer prve klase uopšte nema. I jabuke su ostale veoma sitne", rekao je predsednik Udruženja voćara Republike Srpske Dragoje Dojčinović.
Stočari strahuju od prinudnog klanja grla
Posledice suše neće se završiti propalom žetvom, jer nedostatak kukuruza i soje direktno ugrožava stočarstvo.
Ove kulture predstavljaju osnovu ishrane goveda, svinja i živine, pa se očekuje drastičan rast cena stočne hrane.
Najveći problem predstavlja nedostatak silaže. Poljoprivrednici upozoravaju da bi mnogi farmeri mogli da budu prinuđeni da rasprodaju ili pošalju na klanje muzna grla za koja neće imati dovoljno hrane.
Dodatni rizik predstavljaju mikotoksini i aflatoksini koji mogu da se pojave u usevima izloženim ekstremnoj vrućini i suši. Zbog toga bi i ono malo preostale hrane moglo da bude lošijeg kvaliteta ili nebezbedno za upotrebu.
Manjak stočne hrane mogao bi posredno da dovede do pada proizvodnje, a zatim i do poskupljenja mesa i mleka.
Vlasti prebacuju odgovornost
Poljoprivredna udruženja traže proglašenje stanja elementarne nepogode kako bi mogla da budu izdvojena posebna budžetska sredstva za saniranje štete.
Konkretne odluke, međutim, kasne, dok se odgovornost prebacuje između opštinskih, kantonalnih i entitetskih nivoa vlasti.
Iz Federalne uprave civilne zaštite navedeno je da nijedna lokalna zajednica u Federaciji BiH trenutno nije proglasila stanje prirodne ili druge nesreće.
"Pratićemo situaciju i, ako neke opštine ili gradovi proglase takvo stanje, verujem da će ga razmotriti kantoni, a potom i Federacija BiH", rekao je federalni ministar poljoprivrede Kemal Hrnjić.
Lokalne zajednice prve bi trebalo da proglase elementarnu nepogodu, ali često nemaju dovoljno novca da samostalno nadoknade štetu proizvođačima.
Poljoprivrednici zbog toga strahuju da će postupak ponovo ostati zaglavljen u administraciji, dok će rokovi za jesenju setvu isteći.
Privremene mere neće rešiti problem
Nadležna ministarstva najavljuju mogućnost ubrzane isplate redovnih podsticaja i premija po hektaru, kao i podelu subvencionisanog dizel-goriva za predstojeću setvu.
Agrarni stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi takve mere predstavljale samo privremenu pomoć.
Poljoprivrednicima je novac potreban odmah kako bi platili repromaterijal i dospele obaveze. Mnogi proizvođači sa praznim računima neće imati sredstva za jesenju setvu pšenice i ječma.
Bez novog useva i nastavka proizvodnje posledice suše mogle bi da se osećaju i tokom naredne godine.
Bez sistema za navodnjavanje nema sigurnog roda
Ekstremne suše više nisu izuzetak, već sve češća pojava na Balkanu. Uprkos tome, većina poljoprivrednih gazdinstava u Bosni i Hercegovini i dalje zavisi isključivo od padavina.
Navodnjava se tek mali deo obradivih površina, dok projekti izgradnje sistema za dovod vode napreduju sporo. Postojeći kanali često su zapušteni, oštećeni ili potpuno van funkcije.
Stručnjaci smatraju da jednokratna novčana pomoć ne može da zameni dugoročno ulaganje u akumulacije, kanale, bunare i savremenu opremu za navodnjavanje.
Kao važne mere navode se i subvencije za kupovinu sistema za navodnjavanje, kao i razvoj pristupačnijeg osiguranja useva.
Moguće poskupljenje mesa i mleka
Ekonomisti upozoravaju da bi posledice suše mogle da izazovu novi rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda širom Balkana.
Prvi udar očekuje se na tržištu stočne hrane, čija će cena rasti zbog manjka kukuruza i soje. To bi zatim moglo da poveća troškove proizvodnje mesa, mleka i jaja.
Ukoliko vlasti ne počnu da ulažu u sistemska rešenja, višegodišnje suše mogle bi dodatno da ubrzaju propadanje poljoprivrednih gazdinstava i pražnjenje sela.
Poljoprivrednici upozoravaju da ovogodišnja katastrofa nije samo pitanje izgubljenog roda, već i opstanka proizvodnje hrane u narednim sezonama.
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo)
